Powered by VipTek

Neverovatna priča o petorici muškaraca utamničenih u SAD-u zbog borbe protiv terorizma


Ko su pet kubanskih heroja u zatvorima SAD-a?


Pet mladih stručnjaka koji su odlučili da posvete svoje živote, daleko od svoje otadžbine, borbi protiv terorizma u gradu Majamiju, centru većine napada protiv Kube.


Oni su:

Antonio Gerero (Majami, 1958) inženjer u Aerodromskoj zgradi, pesnik, otac dva sina.  

Fernando Gonsales (Havana, 1963), oženjen, diplomirao na Institutu za odnose sa inostranstvom (ISRI) pri Ministarstvu spoljnih poslova Kube.

Herardo Ernandes (Havana, 1965), oženjen, diplomirao na Institutu za međunarodne odnose (ISRI) pri Ministarstvu spoljnih poslova Kube, karikaturista.  

Ramon Labanjino (Havana, 1963), oženjen, otac tri kćerke, diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Havani.

Rene Gonsales (Čikago, 1956), oženjen, otac dve kćerke, pilot i instruktor letenja.


Zašto su bili u Sjedinjenim Državama?


Oni su se uputili u Sjedinjene Države da bi prikupili informacije o neprijateljskim planovima terorističkih organizacija koje već dugo imaju sedište u gradu Majamiju, uključujući tu i Kubansko-američku nacionalnu fondaciju (CANF), Kubansko veće slobode (CFC), Braća pritiču u pomoć, Demokratski pokret, Alfa 66, i mnoge druge koje se mogu pohvaliti podužim spiskom kriminalnih aktivnosti.


Među akcijama koje su ove grupe iz Majamija izvele protiv Kube nalaze se sabotaže i napadi koji su odneli stravičan danak – hiljade poginulih i povređenih, veliku ekonomsku štetu, šverc oružja, droge i ljudi, i na stotine zavera da se ubije kubanski predsednik, Fidel Kastro.  Takođe su sprovodile terorističke akcije na tlu SAD-a i u trećim zemljama.


Kršenje odgovarajućeg pravnog postupka


Ovih pet muškaraca izvedeni su na izmanupulisano suđenje u Majamiju, u potpunosti neprijateljski raspoloženom gradu kojim dominira mafija kubanskog porekla, gde nije bilo moguće održati pravično i nepristrasno suženje u skladu sa pravom SAD-a i međunarodnim pravom.  

Antikubanski sektori u Majamiju organizovali su lažnu i žestoku propagandnu kampanju usmerenu kao vršenju pritiska na javno mnjenje u Floridi i sudski proces, što je bila situacija koju su stalno osuđivali advokati odbrane, koji su podneli nekoliko zahteva za promenu mesta suđenja, koji su bili odbačeni.


Gore spomenuto odbacivanje predstavlja kršenje Petog amandmana Ustava SAD, koji glasi: „niko neće biti lišen slobode bez odgovarajućeg pravnog postupka ...“, dok Šesti amandman kaže da „... u svakom krivičnom procesu optuženi ima pravo na brzo i javno suđenje pred nepristrasnom porotom...“.


Tokom celog sudskog postupka organi vlasti ometali su napore advokata odbrane odlaganjem ili sprečavanjem pristupa dokumentima koji su bili sumnjivo klasifikovani kao tajni, i omogućavali im da vide samo petinu svih dokaza.  Čak i pet godina kasnije, ovim advokatima bilo je zabranjeno da pregledaju te hiljade dokumenata kako bi mogli da pripreme žalbu.


Za šta su bili optuženi?


Zavera za ubistvo s predoumišljajem


Gerardo Hernandez jedini je bio optužen za zaveru za ubistvo s predoumišljajem zbog navodne pomoći u obaranju dve letelice organizacije Braća pritiču u pomoć 24. februara 1996. godine. Na kraju procesa se ispostavilo da tužilac ne može da dokaže ovu optužbu i prema uputstvima sudije podnela je zahtev Apelacionom sudu u Atlanti da se optužba odbaci. Međutim, zahtev je odbijen i suprotno svakoj logici, porota ga je proglasila krivim.  


Zavera za špijunažu


Gerardo Ernandes, Ramon Labanjino i Antonio Gerero proglašeni su krivim po ovoj optužbi.  Ni jedan od njih nije se bavio špijunažom protiv Sjedinjenih Država jer je špijun, prema zakonima SAD-a, lice koje ukrade ili dođe do državnih tajni da bi ih dostavilo stranoj vladi. Tokom suđenja nije bilo dokaza da su oni došli do informacija koje pripadaju vladi SAD-a ili informacija opasnih po bezbednost ove zemlje.


Tokom suđenja, nekoliko stručnjaka i autoriteta – kao što su generali Čarls Vilhem (Charles Whilhem) i Edvard Atkinson (Edward Atkinson), admiral Judžin Kerol (Eugene Carol) i pukovnik Džordž Bukner (George Buckner) – svedočili su da optuženi nisu imali pristupa poverljivim informacijama. Čak i Džejms Kleper (James Clapper), bivši šef Obaveštajne agencije Pentagona i svedok optužbe, tvrdio je da optuženi nisu bili uključeni ni u kakve špijunske aktivnosti protiv Sjedinjenih Država.  Međutim, njihova svedočenja nisu uzeta u obzir, što je stav koji ogoljuje proizvoljnost jednog u velikoj meri političkog i lažnog suđenja.


Petorica Kubanaca imali su isključivu misiju da prikupe informacije o planovima terorističkih grupa sa sedištem u Južnoj Floridi, koje, kad zanemarimo ludorije u vezi sa samim sudskim procesom, nisu deo vlade SAD-a.

Zavera da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država  


Petorica Kubanca bili su optuženi za ovu zaveru iako su zapravo pokušavali da dođu do informacija o planovima koje su pravile terorističke organizacije iz Majamija.  Ni pod kojim okolnostima i ni u kom slučaju petorica Kubanaca nisu tražili bilo koje informacije koje bi mogle predstavljati pretnju državnoj bezbednosti Sjedinjenih Država, što je istina koju su dokazali advokati odbrane i potvrdili mnogi svedoci tokom suđenja.


Korišćenje lažnog identiteta i lažnih isprava


Da bi se infiltrirali i da bi mogli da utiču na planove ovih organizacija, trojica od ovih pet boraca protiv terorizma bili su prinuđeni da sakriju svoj pravi identitet.


Postoji doktrina u pravu koja se naziva stanje nužde, prema kojoj, u cilju sprečavanja izvršenja ozbiljnijeg zločina – kao što je ubistvo, ili teroristička radnja – ljudi imaju opravdanje da izvrše manja krivična dela ili naprave prekršaje, kao što su korišćenje lažnog identiteta i isprava, sa ciljem da zaštite svoje aktivnosti i živote, uzimajući u obzir da je pet mladih boraca trebalo da deluju unutar grupa ozloglašenih ubica i terorista.


Neregistrovani agenti strane vlade


Uzimajući u obzir ciljeve njihovog delovanja i opasnosti koje podrazumeva, kao i sistematsko političko neprijateljstvo vlade Sjedinjenih Američkih Država prema Kubi, bilo je nemoguće da pet Kubanaca budu registrovani kao agenti kubanske vlade.


Dobro je poznato da ove terorističke grupe i njihove vođe potpuno nekažnjeno deluju u Majamiju i da imaju zaštitu vlasti SAD-a.  Na primer, šef Biroa FBI-a za Majami, Ektor Peskera, rekao je da su vođe Kubansko-američke nacionalne fondacije i Kubanskog veća slobode cenjeni ljudi koji u potpunosti zavređuju poverenje, naglasivši time da FBI neće nikad pokrenuti zvaničnu istragu o aktivnostima onih koji sponzorišu i finansiraju terorističke akcije protiv Kube.


Vladavina prava predviđa doktrinu stanja nužde na osnovu koje, a da bi se sprečili teži zločini kao što su ubistva i terorističke aktivnosti, optuženi prave prekršaje kao što su korišćenje lažnog identiteta i isprava u cilju zaštite svojih aktivnosti i svog života, uzimajući u obzir činjenicu da je pet kubanskih mladića  trebalo da deluju unutar grupa u kojima vrvi od ozloglašenih i poznatih ubica i terorista.


Ukoliko obe organizacije snose odgovornost za većinu terorističkih delovanja protiv Kube u poslednjih 15 godina, šta bi se dogodilo Petorici da su se u Majamiju registrovali kao agenti kubanske vlade? Upravo se zbog toga nisu mogli registrovati kao agenti strane vlade.

Nepravične i preterano stroge kazne


Posle nezakonitog suđenja, sudija – koja je odbacila olakšavajuće okolnosti koje su predstavili advokati odbrane, a umesto toga prihvatila sve otežavajuće okolnosti koje je zagovarala optužba – izrekla je preterano stroge i nepravične kazne, primenjujući maksimalnu kaznu u svakom od tih slučajeva, uprkos tome što glavni delovi optužnice nikada nisu dokazani.  Njene odluke primer su grubog kršenja, između ostalog, i člana 14. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima Ujedinjenih Nacija koji glasi „... svako lice imaće pravo da mu se, uz sve pravne garancije, javno čuje glas pred nadležnom, nezavisnom i nepristrasnom porotom...“.


Druga kršenja ljudskih prava


Vlada SAD-a redovno ometa posete majki, žena i deca zatvorenika, što znači dodatnu kaznu i za ovih pet muškaraca i za njihove bližnje.  Adriana Peres i Olga Salanueva, supruge Herarda Ernandesa i Renea Gonsalesa, kao i Ivete Gonsales – Reneova kćerkica – ne mogu da ih posete već više od pet godina.  Štaviše, organi SAD-a postavili su prepreke i advokatima odbrane i kubanskom konzularnom službeniku u SAD-u kada se radi o posetama zatvorenicima, što je flagrantno kršenje člana 37. Minimuma propisa za tretman zatvorenika, gde se kaže da se  „... zatvorenicima dozvoljava da s vremena na vreme, pod odgovarajućom prismotrom, komuniciraju sa svojim rođacima i prijateljima od ugleda i putem pošte i kroz posete.“  


Odvojeni u zatvorima koji su udaljeni jedan od drugog, ovih pet muškaraca izloženo je strogim kaznama u pokušaju da se slomi njihov psihički i fizički integritet, drže ih u samicama (kaznene ćelije) u periodima do 17 meseci i 48 dana, bez ikakvog njihovog prestupa i uprkos Smernicama Biroa za zatvorenike SAD-a gde se kaže da „... maksimalni vremenski period koji zatvorenici mogu provesti u samici ne treba da pređe 60 dana,“ i članu 7. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima Ujedinjenih Nacija gde stoji da „Niko neće biti podvrgnut mučenju, ili surovim, neljudskim ili ponižavajućim kaznama i tretmanu...“


Prema petorici Kubanaca odnose se kao prema običnim zločincima i prinuđeni su da borave među takvim zatvorenicima u kaznenim zavodima, što je očigledno kršenje člana 8. Zakona o minimumu propisa za tretman zatvorenika, gde stoji sledeće: „Zatvorenici koji pripadaju različitim kategorijama treba da budu smešteni u različitim ustanovama ili u različitim odeljenjima unutar tih ustanova, shodno polu i starosti, zločinačkoj prošlosti i razlozima za njihovu kaznu zatvora.“


Analiza sudskog procesa protiv Petorice


Američka štampa je držala u tajnosti ovaj sudski proces. Neshvatljivo je da su najduži sudski proces do sada u SAD-u pratili samo lokalni mediji u Majamiju, posebno imajući u vidu da su svedoci odbrane bili generali i admiral, kao i savetnik u Beloj Kući. Gde su bili američki mediji tokom šest meseci? Ovo nije bilo samo najduže suđenje, već i slučaj koji je obuhvatao važne teme spoljne politike i međunarodnog terorizma. Treba postaviti to pitanje američkim medijima, koji uporno odbijaju da isprate slučaj u kojem se krše osnovna ljudska prava, kao i ljudska prava zatvorenika.’’ Odgovor pokojnog Leonarda Vejnglasa (Leonard Weinglass) na forumu organizovanom na sajtu www.antiterroristas.cu 12.septembra 2003.


PETORICA


Ramón Labañino Salazar No. 58734-004
Luis Medina

Adresa: U.S.P McCreary, P.O Box 3000, Pine Knot, KY 42635

( Primedba: Koverta treba biti upućena na Luis Medina, ali unutra treba ubaciti pismo sa naznakom za Ramona)

Havana, 1963, oženjen, otac tri kćerke, diplomirao ekonomiju na Univerzitetu u Havani

Ramon Labanjino, osuđen na doživotnu kaznu zatvora po osnovu tužbe za zaveru za špijunažu i još na 18 godina zatvora za zaveru da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, za korišćenje lažnog identiteta i isprava, kao i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez registracije u Ministarstvu pravde SAD-a.  



René González Sehwerert No. 58738-004
Adresa: FCI Marianna, P.O. Box 7007, Marianna, FL 32447-7007

Čikago, 1956,

oženjen, dve ćerke, pilot i instruktor letenja.



Rene Gonsales, osuđen na 15 godina zatvora za zaveru da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, kao i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez prethodne registracije u Ministarstvu pravde SAD-a.



Gerardo Hernández Nordelo No. 58739-004
Adresa: USP VICTORVILLE, PO BOX 5300, 13777 Air Expressway Road, Adelanto, CA 92394
Tel. 760-530-5000

Havana, 1965, oženjen, diplomirao na Institutu za međunarodne odnose (ISRI) pri Ministarstvu spoljnih poslova Kube, karikaturista.



Herardo Ernandes, osuđen na dve doživotne zatvorske kazne zbog zavere za ubistvo sa predoumišljajem i zbog zavere za špijunažu. Osim toga, osuđen je i na 15 godina zatvora zbog zavere da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, za korišćenje lažnog identiteta i isprava, i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez neophodne registracije u Ministarstvu pravde SAD-a.



Fernando González LLort No. 58733-004
Rubén Campa

Adresa: FCI Terre Haute, P.O Box 33, Terre Haute, IN 47808
(Primedba: Koverta treba biti upućena na ,,Ruben Campa’’, ali unutra treba ubaciti pismo sa naznakom za Fernanda)

 Havana, 1963), oženjen, diplomirao na Institutu za međunarodne odnose (ISRI) pri Ministarstvu spoljnih poslova Kube.


Fernando Gonsales, osuđen na 19 godina zatvora za zaveru da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, za korišćenje lažnog identiteta i isprava, kao i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez prethodne registracije u Ministarstvu pravde SAD-a


Antonio Guerrero Rodríguez No. 58741-004
Adresa: USP FLORENCE, PO BOX 7500, 5880 State HWY 67, South Florence, CO 81226
Tel: 719-784-9454, Fax: 719-784-5157

Majami, 1958, Inženjer u Aerodromskoj zgradi, pesnik, otac dva sina.  


Antonio Gerero, osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zaveru za špijunažu, i još na 10 godina zatvora za zaveru da se počine zločini protiv Sjedinjenih Država, kao i za delovanje u svojstvu stranog agenta bez registracije u Ministarstvu pravde SAD-a.



Petorica Kubanaca nepravedno zatvorenih u Sjedinjenim Državama su borci protiv terorizma. Nisu tragali za informacijama vezanim za nacionalnu bezbednost SAD-a, već su želeli da spreče terorističke grupe sa Floride koje nekažnjeno deluju protiv Kube.


Dokazano je da je slučaj Petorice isključivo političke prirode. Zakon je prekršen mnogo puta tokom suđenja i čitavog sudskog procesa. Uskraćena su im osnovna prava, poput prava da im bude suđeno na nepristrasnom sudu i da imaju pristup dokazima i svojim advokatima. Već su 13 godina u zatvoru, što je zaista mnogo vremena.





Slučaj Petorice podržavaju vlade, parlamenti, verske i pravne organizacije kao i organizacije koje se zalažu

za ljudska prava, ali i ličnosti iz čitavog sveta, među kojima je i 10 dobitnika Nobelove nagrade.















Džimi Karter je u svojoj nedavnoj poseti Kube izjavio: ,,Verujem da zadržavanje petorice Kubanaca nema nikakvog smisla, bilo je

 sumnji i na američkim sudovima, kao i u organizacijama koje se zalažu za ljudska prava u svetu. Oni su u zatvoru već 12

godina i ja se nadam da će u bliskoj budućnosti biti oslobođeni i da će se vratiti svojim domovima. ‘’





Habeas corpus koji nedavno predstavljen Herardu Ernandesu jeste poslednja zakonska mera unutar sistema SAD-a. Odluka američke vlade da odbije Herardov habeas corpus, uslovljava odluku koja bi se mogla usvojiti povodom slučaja.

Uprkos nepravednim kaznama, Petorica su zadržali svoj neukrotivi otpor, nepokolebivu volju, optimizam i veru u pobedu.

Američki predsednik Barak Obama može iskoristiti svoje ustavno pravo i osloboditi Petoricu jednim potpisom.


www.antiterrostas.cu

www.cubadebate.cu

Дени Гловер, Правни факултет Универзитета Хауард - дебата на тему Петорице

http://www.cubaminrex.cu/English/5PoliticalPrisoners/Articles/Press/2012/SLID.html

http://www.freethefive.org/updates/Comuniques/COPressConf32211.htm

http://www.freethefive.org/legalFront/LFAppealsAnalysis031312.htm

http://www.freethefive.org/resourceslegal.htm

http://www.freethecuban5.com/id10.html

http://www.thecuban5.org/wordpress/2011/09/06/new-evidence-in-legal-briefs-of-gerardo-ramon-and-antonio-exposes-u-s-government-misconduct/

http://www.iacenter.org/prisoners/maj_cuban5-031409//

http://www.thecuban5.org/wordpress/2012/04/08/current-legal-status-of-the-cuban-five/


Molimo vas da dalje širite ove informacije.  Porodice pet boraca protiv terorizma pate, kao i milioni poštenih ljudi na svetu koji znaju za ovaj slučaj.  






                  Free the Five, Mr. Obama!!!

















Share on Facebook Share on Twitter Share on Google Bookmarks
Naslovna Контакт Dokumenta društva Obaveštenja Galerija Aktivnosti drustva Petorica kubanaca Korisni linkovi Eurocuba