Powered by VipTek
Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks

MEGATREND UNIVERZITET

Fakultet za međunarodnu ekonomiju

Beograd








SEMINARSKI RAD:

Perspektive spoljne politike Srbije prema Latinskoj Americi i Kubi





Profesor: dr Slobodan Pajović   

           Student: Milena Radićanin 002/07



  

      





Beograd, maj 2011.

Sadržaj





Uvod

Povezanost Srbije i Latinske Amerike

Odnosi Balkana i Latinske Amerike

Bilateralna saradnja Srbije i Kube

Politički odnosi Srbije i Kube

Zaključak

Literatura

Uvod



Istorijski posmatrano, kulturne veze između zemalja Balkana i Latinske Amerike uspostavljene su još sredinom 19. veka, kada su mnogi naši iseljenici pronašli svoju novu domovinu upravo u tom delu sveta. Oni su se naseljavali u raznim latinskoameričkim državama gde su preneli našu, ali i prihvatili njihovu kulturu, jezik i običaje. U 20. veku, naročito nakon stvaranja Kraljevine Jugoslavije, raste interesovanje prema Latinskoj Americi koje poprima sasvim druge oblike nakon Drugog svetskog rata. Tu se, pre svega, misli na veliki pomak u približavanju hispanskom delu ljudske civilizacije, kada 1951. godine na Beogradskom univerzitetu započinje nastava španskog jezika kao fakultativnog predmeta, i potom 1971. godine, kada se na Filološkom fakultetu osniva prva Grupa za španski jezik i književnost u Jugoslaviji, koja 2000. godine prerasta u Katedru za iberijske studije.

Poseban doprinos približavanju Latinske Amerike našem narodu dao je i Institut za međunarodnu politiku i privredu (IMPP) iz Beograda, koji je od svog osnivanja 1947. godine, latinskoameričkim studijama posvećivao znacajnu paznju uz paraleleno sakupljanje i  obrađivanje bogatog dokumentacionog materijala o istorijskom, društvenom, političko-ekonomskom razvoju Latinske Amerike, uz poseban akcenat na njen položaj u međunarodnim odnosima.

Trenutna slabija zainteresovanost za ovaj region posledica je dramatičnih promena u odnosima naših i latinskoameričkih zemalja nakon pada bipolarizma u svetu i orijentacije balkanskih drzava ka Evropskoj uniji, što je dovelo do zapostavljanja zemalja tzv. “Trećeg sveta” u zvaničnim spoljnopolitičkim strategijama. Ovo bi se uskoro trebalo promeniti i od velikog znacaja bi mogao biti i Sektor za Latinsku Ameriku i Karibe, osnovan na Fakultetu za međunarodnu ekonomiju Megatrend univerziteta 2000. godine, gde se školuju kadrovi spremni za uočavanje potencijala i značaja zemalja ovog regiona u svetskim razmerama, kao i mogućnosti podizanja nivoa saradnje između balkanskih i latinoameričkih zemalja na znatno viši nivo.

Povezanost Srbije i Latinske Amerike



Latinska Amerika je Srbiji (Jugoslaviji) geografski daleka, ali po mnogo čemu i bliska. Bliska je, između ostalog, i po tome što smo bili suočeni sa sličnim uzrocima i posledicama međunarodnih migracija, odnosno raseljavanja nacionalnog stanovništva. Tu bliskost određuje i jedan broj naših ljudi ili njihovih potomaka koji su se tokom vremena naseljavali u zemljama „zelenog kontinenta“. Njihov broj nije velik, ali istraživanja pokazuju da se većina njih na najbolji način uklopila u društvo zemalja prijema, dajući značajan doprinos razvoju tih zemalja, ali i razvoju prijateljskih odnosa između matične i zemlje prijema.

Južni Sloveni počeli su da se naseljavaju u zemlje Latinske Amerike vec početkom 19. veka. To su bili uglavnom dalmatinski mornari koji su plovili na stranim brodovima ka SAD, a u to doba svi brodovi koji su plovili ka SAD obavezno su pristajali u neku od latinskoameričkih luka, posebno u čileanske, koje su predstavljale razvijene trgovinske centre. Važno mesto prijema prvih migranata sa naših prostora je Buenos Ajres, dok je Montevideo imao nešto manji značaj. U Urugvaju su se Južni Sloveni bavili trgovinom, poljoprivredom i stočarstvom. Nešto manji broj doseljenika privučenih rudnim bogatstvima odlazio je i u Boliviju i to naročito u grad Koćabamba, koji ima pogodniji geografski položaj i klimatske uslove pristupačnije našim ljudima. U Peruu su doseljenici sa ovih prostora dolazili uglavnom individualno i počevši od sredine 19. veka.

Možemo zaključiti da su počevši od 1840. godine mnogi mornari dalmatinskog porekla postali stanovnici latinskoameričkih zemalja. Po dolasku u latinskoameričke zemlje južnoslovenski iseljenici su nastojali da se organizuju i ostvare odgovarajuće učešće u društvenom, političkom, ekonomskom i kulturnom životu svojih novih domovina. Posebno važno mesto u istoriji južnoslovenske migracije ka Latinskoj Americi imalo je hrvatsko ostrvo Brač, jer je uspostavljen kontinuitet u migracijama stanovnika ovog ostrva u pravcu Latinske Amerike, i pre svega Čilea. Na severu Čilea hrvatski imigranti bavili su se rudarstvom, jer je u to vreme šalitra predstavljala okosnicu čileanske privredne aktivnosti. Oni su bili veoma uspešni i skoro 50% industrije šalitre nalazilo se u rukama hrvatskih doseljenika. Drugi su odlazili na jug Čilea u provinciju Mageljanes i u veoma nepovoljnim klimatskim uslovima organizovali i značajno razvili i unapredili poljoprivrednu proizvodnju.


Što se više širila opasnost od ratnog sukoba na jugoslovenskom prostoru, talasi iseljavanja iz Dalmacije, a i drugih krajeva pod austrougarskom upravom bili su jači. Dok je u Čileu, na primer, prilikom popisa 1895. godine registrovano 1.550 austrougarskih podanika iz jugoslovenskih zemalja u sastavu Austro-Ugarske, desetinu godina kasnije ta brojka je bila trostruko veća.

Iako u popisima i statistikama pojedinih zemalja nije jasno označavano poreklo i nacionalna pripadnost doseljenika, istraživači su na osnovu raznih dokumenata procenili da je početkom Prvog svetskog rata na području Južne Amerike bilo oko 50 hiljada iseljenika sa jugoslovenskog prostora. To su uglavnom bili mladi ljudi koji su svojom snagom, znanjem i sposobnošću nesebično pomogli razvoj svojih novih domovina, ali nisu prestajali ni da misle o domovini svog porekla.

Sveukupna kulturna aktivnost Južnih Slovena bila je veoma razvijena. Bez obzira na činjenicu da je većina iseljenika bila hrvatskog porekla, zanimljivo je da su klubovi i organizacije koji su se osnivali bili pretežno projugoslovenske orijentacije, kao npr. „Jugoslovenska kuća“ (Casa Yugoslava), „Jugoslavija“ (Yugoslavia), „Udruženje jugoslovenskih žena“ (Asociacion de Mujeres Yugoslavas), „Jugoslovensko udruženje za pomoć“ (Asociacion Yugoslava se Ayuda) itd.

Tokom 20. veka uticaj južnoslovenskih doseljenika porastao je i mnogi od njih su postali uticajne ličnosti u oblasti politike, nauke, kulture, biznisa... Jedan od njih je npr. Radomiro Tomić (1914-1992), poreklom iz Splita, koji je bio poznati čileanski političar, poslanik, senator, profesor političke ekonomije na Katoličkom univerzitetu Čilea i novinar.  Jugosloveni su bili cenjeni i u drugim latinskoameričkim zemljama. Tako npr. mala jugoslovenska kolonija u Panami uspevala je savremenom proizvodnjom ne samo da zadovolji potrebe Paname, već i da proizvodi za izvoz. Kakav ugled je uživala ta kolonija moze se zaključiti iz onoga sto je panamski predsednik Latas rekao prilikom dočeka predsednika Tita 1963. godine: „Vi ovde niste prvi predstavnik Jugoslavije. Mi imamo čitavu koloniju Jugoslovena koja je mnogo učinila i jos uvek čini za ovu zemlju“.

Odnosi Balkana i Latinske Amerike



U periodu Hladnog rata međunarodni polozaj većine zemalja Latinske Amerike bio je utemeljen na želji da se ostvari nezavisniji položaj u međunarodnoj zajednici, odnosno da se smanji zavisnost od SAD. Tada su sve zemlje regiona, izuzev Kube, bile u vojnom savezu sa SAD i to na osnovu bazičnog sporazuma o uzajamnoj bezbednosti iz 1947. godine (Sporazum iz Rio de Žaneira). Počevši od šezdesetih godina 20. veka, i naročito američke vojne intervencije u Zalivu svinja na Kubi i odluke zvaničnog Vašingtona da ovu karipsku zemlju isključi iz Interameričkog sistema, kao i americke intervencije u Dominikanskoj Republici (1965), mnoge latinskoamericke zemlje počele su da zauzimaju autonomnije stavove o najvažnijim regionalnim i međunarodnim pitanjima. U tom periodu dolazi do nastojanja zemalja Latinske Amerike da usaglašavanjem političkih stavova ostvare zajednički nastup i delovanje u međunarodnim forumima i organizacijama. Uočava se i učešće latinoameričkih zemalja u aktivnostima Pokreta nesvrstanih zemalja, čije prisustvo i ideologija progresivno jacaju. Ovde treba spomenuti da je Kuba bila prva zemlja regiona koja je u statusu punopravnog člana pokreta učestvovala na I Samitu nesvrstanih zemalja odrzanom 1961. godine u Beogradu.

Zastoj u odnosima izmedju bivših socijalističkih država Evrope (posebno balkanskih) i latinskoameričkih zemalja direktna je posledica nestanka bipolarnosti u svetu, dezintegracije bloka socijalističkih zemalja, kao i procesa tranzicije i definisanja novih političko-ekonomskih prioriteta u oba regiona. Jedini zvanični kontakt između ova dva regiona ostvaren je u Budimpešti 1990. godine, u okvirima sastanaka ministara inostranih poslova zemalja članica Grupe iz Rija i njihovih kolega iz zemalja Centralnoistočne Evope.

U odnosima između balkanskih država i zemalja Latinske Amerike nakon 1990. godine došlo je do nagle redukcije svih vidova saradnje, uključujući i zvanične političke kontakte. Na primer, BIH i Makedonija još uvek nisu uspostavile redovne političke konsultacije sa zemljama Latinske Amerike, dok su odnosi Albanije sa zemljama latinskoameričkog regiona sporadičnog karaktera. Što se tiče Srbije i Crne Gore, od 12 ambasada sa kojima je raspolagala bivša SFRJ u tom delu sveta, Beograd danas ima pet diplomatskih predstavništava. Isti broj latinskoameričkih predstavništava funkcioniše u Beogradu.

U novije vreme ulaže se nešto veći napor ka podizanju nivoa saradnje između zemalja Latinske Amerike i Srbije. O tome je bilo reci i na konferenciji "Dani Latinske Amerike", održanoj u Beogradu 06. decembra 2010. godine, kada je ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio da Srbija gradi nove ekonomske odnose sa zemljama tog dela sveta.
"Naš narod i naša država imaju dugu istoriju prijateljstva sa državama Latinske Amerike", kazao je srpski ministar, dodajući da to prijateljstvo nije samo u oblasti politike i diplomatije, već i u ekonomskom povezivanju i sportu. On smatra da srpska vlada stvara uslove za direktne investicije u Srbiji iz zemalja Latinske Amerike. Ministar spoljnih poslova Urugvaja Luis Almagro, koji je takođe prisustvovao konferenciji, rekao je da Urugvaj želi da ojača veze sa Srbijom, pre svega u oblasti trgovine, investicija, energetike, kulture, sporta, bezbednosti, obrazovanja. Ambasador Brazila u Srbiji, Dante Koeljo, rekao je da su politički odnosi Srbije i Brazila uvek bili na visokom nivou, izrazivši očekivanje da će oni biti poboljšani i kada je u pitanju ekonomska i trgovinska saradnja.


Bilateralna saradnja Srbije i Kube


Privredna saradnja Srbije i Kube znatno zaostaje za realnim mogućnostima obe strane. Glavni uzroci za to su: velika geografska udaljenost između ove dve zemlje, postojuća ekonomska kriza u svetu kao i ekonomska blokada Kube od strane SAD. Pored ovih, postoji i niz drugih razloga, kao što su: nedovoljna upoznatost kubanske strane sa privrednim potencijalima Srbije; nedovoljno agresivan nastup poslovnih ljudi iz obe zemlje; nedovoljna povezanost državnih, diplomatskih, komorskih i bankarskih struktura, kao i visok stepen nenaplaćenih potraživanja iz perioda SFRJ. Ovaj dug, za period 1980-90.godine iznosi oko 300 miliona USD. Nenaplaćena potraživanja R. Srbije - civilni deo iznosi 180 miliona USD.

U nekadašnjoj robnoj razmeni Kube sa našom zemljom (tokom ´90-tih), dominirali su mašine, medicinska oprema i njihovi delovi (izvoz); sirov šećer i melasa za proizvodnju smole (uvoz).

Grafički prikaz robne razmene Srbije i Kube u milionima USD zaključno sa 2010. Godinom
















Izvor: Centar za informatiku i e-poslovanje PKS
 

Grafički prikaz pokrivenosti uvoza izvozom u %, 2010. Godina















Izvor: Centar za informatiku i e-poslovanje PKS

Najvećih  izvoznika nije bilo, kao ni izvoza u 2009. godini, a u 2010. godini jedini izvoznik je bila firma ELEX COMMERCE DOO BEOGRAD.

Najveći uvoznici su: JULIETA D.O.O. BEOGRAD; GALENIKA AD BEOGRAD, BATAJNICKI DRUM BB; PERNOD RICARD SRBIJA  DOO BEOGRAD; PHARMA ULTRA; DIMIDIJUS PHARM DOO BEOGRAD; RAUCH SERBIA; DUFRY; HERBA DOO  BEOGRAD.











Izvor: Centar za informatiku i e-poslovanje PKS

Komorski sistem Kube

Privredna komora Kube je osnovna 1876. godine, kao prva asocijacija trgovaca u Havani. Godine 1877. ime je promenjeno u Generalni odbor za trgovinu. Ovo ime je ponovo promenjeno u 1887. usvajajući naziv Privredna komora. Kao univerzalni koncept Komora je udruženje preduzeća iz oblasti trgovine, industrije i usluga, koje omogućava i predstavlja najbolji vodič za razvoj privrednih subjekata koji pripadaju tom udruženju. Komora je sredstvo za reintegraciju kubanske privrede u svetu međunarodnih ekonomskih odnosa, kao i vlast, i sredstvo za razmenu vrednih informacija o poslovnim prilikama u celom svetu. Privredna komora Kube je organizacija koja promoviše izvoz proizvoda i pruža usluge i mogućnosti za trgovinu i investicije u preduzeća. Pruža usluge svojim partnerima, u filijalama stranih kompanija akreditovanih u zemlji, kao i stranim privrednicima zainteresovanim za trgovinu sa Kubom.

Privredna komora Srbije je novembra 2007. godine, prilikom državno– privredne posete Kubi i posete Trgovinskoj komori Republike, potpisala Sporazum o saradnji između Komore Kube i PKS.

Politički odnosi Srbije i Kube


Politički odnosi Srbije i Kube su dobri. Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije Kuba smatra nelegitimnim činom i kršenjem normi međunarodnog prava i principa Povelje UN. Kuba je prilikom glasanja u GS UN 08. oktobra 2008. godine podržala usvajanje našeg predloga rezolucije, kojom se od Međunarodnog suda pravde u Hagu traži savetodavno mišljenje o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić se na ministarskom samitu Pokreta nesvrstanih zemalja u julu 2008. godine u Teheranu sreo sa ministrom inostranih poslova Kube F. Peres Rokeom, a iste godine su u Havani od 26-29. maja održane bilateralne konsultacije dva MIP-a. (DS R.Bogojević – prvi ZMIP Bruno Rodrigez Parilja).

Srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić zahvalio je aprila 2010. godine, tokom posete Kubi na podršci koju vlada u Havani pruža teritorijalnom integritetu Srbije i protivljenju te zemlje jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije. Posle sastanka sa kubanskim šefom diplomatije Brunom Rodrigesom, Jeremić je istakao odlične odnose Srbije i Kube i naglasio značaj daljeg jačanja bilateralnih veza. Rodriges je istakao zadovoljstvo razvojem bilateralnih odnosa, složivši se da još postoje velike mogućnosti za saradnju u sferi nauke i ekonomije.

Bivši srpski ministar zdravlja Tomica Milosavljević i kubanski ministar zdravlja Hose Ramon Balaguer Kabrera potpisali su januara 2009. godine u Havani memorandum o saradnji u oblasti zdravstva i medicinskih nauka. Saradnja će se odvijati u oblasti razmene iskustava i stručnjaka iz oblasti primarne zdravstvene zaštite, zdravstvene zaštite majke i deteta, prevencije bolesti, obrazovanju kadrova u zdravstvu, istraživanju i primeni rezultata istraživanja u oblasti biotehnološke proizvodnje i proizvodnje lekova i vakcina.

Srpski ministar trgovine Slobodan Milosavljevic putovao je u zvanicnu posetu  Kubi u julu 2010. godine, u okviru koje je predsedavao jedanaestim zasedanjem Mešovite komisije za ekonomsku i naučno-tehničku saradnju između Srbije i Kube. Milosavljević i kubanski ministar spoljne trgovine i stranih ulaganja Rodrigo Malmierka Diaz potpisali su zajednički dokument sa zasedanja Mešovite komisije. Cilj zasedanja Mešovite komisije bila je detaljna analiza bilateralnih ekonomskih odnosa i mogućnosti unapređenja saradnje u oblastima od obostranog interesa.

Ovde treba pomenuti i da je delegacija Ministarstva  spoljnih poslova Republike Kube, koju je predvodio zamenik ministra spoljnih poslova  Dagoberto Rodrigez Barera, imala u oktobru 2009. godine u Domu Narodne skupštine odvojene razgovore sa predsednikom Poslaničke grupe „Napred Srbijo“ Tomislavom Nikolićem i sa članovima Grupe prijateljstva sa Kubom u Narodnoj skupštini. U razgovoru su razmenjene informacije o aktuelnoj političkoj situaciji na Kubi i u Srbiji, kao i o nekim aktuelnim pitanjima međunarodnih odnosa. Sagovornici su se saglasili u oceni da je ekonomska kriza pogodila sve države i ugrozila međunarodnu bezbednost.  Izražavajući zadovoljstvo zbog susreta, Tomislav Nikolić je podsetio da između dve države i naroda postoji iskreno prijateljstvo, uzajamno razumevanje i mnoge sličnosti. On je zahvalio kubanskoj državi i Vladi na nepokolebljivoj i principijelnoj podršci koju pružaju Srbiji u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta.  

U prilog dobrim odnosima izmedju Srbije i Kube možemo navesti i činjenicu da u Srbiji postoje čak četiri Društva srpsko-kubanskog prijateljstva, i to u Beogradu, Čačku, Smederevskoj Palanci i Požarevcu. Namera osnivača Društva je da kroz klupsko druženje članova, proširi prijateljstvo dva naroda i ostvari saradnju u kulturnom a zatim i u privrednom smislu.


Zaključak


Možemo zaključiti da između balkanskih i latinskoameričkih zemalja postoje tradicionalno dobri odnosi, kako na polju kulture (gde postoji ogromno interesovanje naših ljudi za učenje španskog jezika i književnosti, za proučavanje latinskoameričke istorije i naročito civilizacija Asteka, Maja i Inka, zatim za telenovele koje nastaju na ovim prostorima, film i muziku, i to naročito za salsu i tango), a isto tako i na polju ekonomije i politike koju vode zemlje ovog regiona, jer se ne smeju zaboraviti ekonomsko-finansijski potencijali jednog Brazila, Meksika, Čilea, Argentine ili Urugvaja. U smislu produbljivanja takvih pozitivnih odnosa između ova dva regiona, od velikog značaja bila je i pomenuta prošlogodišnja konferencija “Dani Latinske Amerike”, na kojoj su prisustvovali ambasadori svih latinskoamerickih zemalja u Srbiji, kao i politička i intelektualna elita Srbije, koja se bavi proučavanjem ovog regiona.

Za političke odnose Srbije i Kube može se reći da su oni veoma dobri i da je za Srbiju od izuzetne važnosti odluka Kube da ne prizna nezavisnost Kosova. Isto tako, treba napomenuti da je bilateralna ekonomska saradnja ove dve zemlje za sada nedovoljno razvijena, i da je neophodno da se u budućnosti podigne na viši nivo, kao i to da ove dve zemlje treba bolje da uočavaju sopstvene potencijale, i na taj način jedna u drugoj lakše prepoznaju odgovarajuće privredne partnere.

Literatura


 Mišović, M.: Doprinos jugoslovenskih iseljenika razvoju Južne Amerike, Jugoslovensko udruženje latinoamerikanista, Beograd, 1995.

 Mišović, M.: Jugoslovenstvo na Pacifiku, Latinska Amerika u dvadesetom veku, Jugoslovensko udruženje latinoamerikanista, Beograd, 1999.

 Pajović, S.: Latinskoamericki regionalizam u XIX i XX veku, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2006.

 http://www.mfa.gov.rs/Srpski/Foreinframe.htm

 http://www.pks.rs/Default.aspx?tabid=2326

 http://www.kurir-info.rs/vesti/politika/jeremic-novi-ekonomski-odnosi-sa-latinskom-amerikom-63351.php

 http://www.blic.rs/Vesti/Politika/221883/Jeremic-Srbija-odlicna-platforma-za-latinoamericke-kompanije

 http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/jeremic:-srbija-za-razumevanje-i-partnerski-odnos-sa-svima_226866.html

 http://www.fpn.bg.ac.rs/2010/12/22/latinska-amerika-kontinent-buducnosti/

 http://www.telemarktv.rs/televizija/?q=node/4131

 http://www.vesti.rs/Politika/Vuk-Jeremic-na-Kubi.html

 http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/14/Nauka/40441/Srbija+i+Kuba+saradnici+u+zzdravstv.html

 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=07&dd=06&nav_category=9&nav_id=443585

 http://www.parlament.gov.rs/content/lat/aktivnosti/skupstinske_detalji.asp?Id=876&t=I

Насловна Контакт Документа друштва Обавештења Галерија Активности друштва Петорица кубанаца Корисни линкови Eurocuba
Друштво српско - кубанског пријатељства Београд