Powered by VipTek

MEGATREND UNIVERZITET

Geoekonomski fakultet

Beograd




SEMINARSKI RAD:

Republika Kuba




Predmet: Ekonomsko-politička geografija    Student:

Latinske Amerike i Kariba      Milena Radićanin 002/07

Profesor: dr Slobodan Pajović



Beograd, decembar 2009.



Sadržaj


Uvod

Istorija Kube

Otkriće i osvajanje

Kolonijalni period

Borbe za nezavisnost

Neokolonijalni period

Kubanska revolucija

Geografija

Stanovništvo

Privreda

Kultura

Kubanska muzika

Zaključak

Literatura




Uvod




Kuba je ostrvska država koja se nalazi u karipskom arhipelagu. Povrsina ove zemlje je 110,860 km² i predstavlja najveće i najzapadnije ostrvo Velikih Antila.

Po uredjenju je parlamentarna republika predvođena Komunističkom partijom. Ovo je jedina komunistička država u „Zapadnoj hemisferi”.

Na Kubi živi oko 11,5 miliona stanovnika, a glavni grad je Havana.

Podeljena na 14 provincija, 169 opčtina i jednu specijalnu opčtinu, tj. ostrvo Isla de Huventud. Zvanični jezik je španski.

Zvanična valuta ove zemlje je kubanski peso (CUP), a od 2004. godine u upotrebi je i konvertibilni peso (CUP), koji je jednak američkom dolaru i ima istu zakonsku snagu na nacionalnoj teritorji. Više nije u opticaju USA dolar.

Predsednik Kube je Raul Kastro, koji je u februaru 2008. godine nasledio svog brata Fidela.

Na kubanskoj zastavi je pet linija koje predstavljaju pet regija na koje je Kuba bila podeljena u kolonijalno doba, crveni trougao predstavlja krv kubanskih heroja, dok zvezda označava savremenost zemlje.

Smatra se da je Kuba dobila ime od reci cubanacán , koja na jeziku plemena Taíno znači “centralno mesto”.


Kuba je poznata po:

Cigarama marke Havana, Monte Kristo, Kohiba i Partagas.

Rumu, od kojih je najpoznatija vrsta Klub Havana (Havana Club).

Kubanskoj muzici i ritmovima, koji su proizvod mešanja mnogih muzičkih žanrova, afričkih, španskih i latinoameričkih, recimo mambo, konga, rumba, ća-ća-ća, son, nueva trova, habanera, danson i mnogi drugi.

Pesmama Guantanamera, Hasta Siempre, Quizás, quizás, quizás, Chan Chan koje su stekle svetsku slavu.

Starim američkim automobilima (naročito tipa Ševrolet) ali ne u muzeju već na ulicama, u vožnji.

Po argentinskom revolucionaru Ernestu Gevari, poznatom po nadimku Če, koji se sa Fidelom Kastrom borio u Kubanskoj revoluciji.

Nacionalnom sportu: bejzbolu.




Istorija Kube


Otkriće i osvajanje


Autohtono stanovništvo koje je naseljavalo Kubu pre otkrića Novog sveta činile su tri grupe Arvaki indijanaca: Ganajatabi, Taino i Siboni. Ove grupe su egzistirale na različitim stupnjevima društveno-kulturnog razvoja. Živeli su uglavnom od ribolova i prikupljanja plodova, oruđa su pravili od školjki i izglačanog kamena, dok su se najrazvijeniji medju njima bavili i zemljoradnjom. Medjutim, civilizacijska dostignuća ovih plemena bila su vrlo mala i oni nisu ostavili puno tragova.

Kubu je otkrio Kristofer Kolumbo 27. oktobra 1492. godine i nazvao ju je „Huana“, po sinu Katoličkih kraljeva, pokrovitelja njegovog puta. Prilikom tog svog prvog putovanja on je oplovio severoistočnu obalu ovog ostrva, a dve godine kasnije, istražio je i južnu obalu. Ipak, sve do svoje smrti verovao je da Kuba nije ostrvo, već deo kontinenta.

Kada je Sebastian Okampo 1509. godine oplovio oko Kube, i kada su razjašnjene sve nedoumice oko ovog ostrva, osvajanje je moglo da počne.

Pokoravanje kubanske teritorije od strane Španije započeo je 1510. godine Dijego Velaskes, jedan od najbogatijih kolonizatora Espanjole (Haiti).

Kolonijalni period


Osnivanjem grada Nuestra Señora de la Asunción de Baracoa 1512. godine, Španci započinju izgradnju utvrđenja u cilju nadziranja osvojene teritorije. Grad Santiago de Kuba osnovan je 1515. godine i određen je za prestonicu kolonijalne vlasti.

Privredna delatnost na ostrvu zasnivala se na radu autohtonog stanovništva na zemlji, koju je španska kruna davala kolonizatorima, putem sistema ,‚encomiendas". Za uzvrat, encomendero (vlasnik zemlje) se obavezivao da će hraniti i pokrštavati indijance sa svoje zemlje.

Glavni deo prihoda bilo je rudarstvo. Trgovina se obavljala u vidu zatvorenog monopola kojim je upravljala Ugovorna kancelarija iz Sevilje.

Početkom XVII veka ostrvo je bilo podeljeno na dva upravna područja, jedno u Havani i drugo u Santijago de Kubi. Privredna delatnost je rasla, a najvažnije poljoprivredne kulture postaju duvan i šećerna trska.

XVIII vek je bio poprište ratova između evropskih sila. Svi ovi ratovi pogodili su Kubu na neki način, ali je najveće posledice ostavio sedmogodišnji rat (1756 - 1763) tokom koga je Havanu zaposeo engleski istraživacki korpus. Tokom trajanja engleske okupacije, (1762 -1763), Havana je bila pozornica intenzivne trgovinske aktivnosti koja će istaći ogromne mogućnosti kubanske privrede, do tada sputavane od strane španskog kolonijalnog režima.

Ponovnim uspostavljanjem španske dominacije nad zapadnim delom Ostrva, kralj Karlos III usvojio je brojne mere koje su favorizovale napredak zemlje.

Počev od 1790. godine na Kubu je doveden veliki broj afričkih robova. Ropstvo će predstavljati važan izvor društvene nestabilnosti, zbog učestalih pobuna, koje su krvavo suzbijene i u kojima je živote izgubilo mnogo ljudi.

Razvoj kolonije proizveo je razlike interesa sa Španijom koje su se ogledale u pokušaju intelektualaca povezanih sa velikim kubanskim zemljoposednicima da izvrše određene reforme,  medjutim pohlepna i diskriminaciona kolonijalna politika Španije na Kubi, izgubivši svoje posede na kontinentu, izneveriće u više navrata reformatorska očekivanja.

Ovo je povoljno uticalo na razvoj više političkih struja od kojih je prva rešavanje kubanskih problema videle u pripajanju SAD, a druga, još radikalnija separatistička struja, težila je nezavisnosti Kube.

Borbe za nezavisnost


XIX vek na prostorima Kube biće obeležen brojnim ratovima za nezavisnost. Borbe od 1868. do 1878. poznate su kao Veliki rat, a borbe od 1878. do 1879. kao Mali rat.

Godine 1892. Hose Marti osniva Kubansku revolucionarnu partiju koja je okupila sve kubanske rodoljube na Ostrvu i u emigraciji u borbi za nezavisnost Kube.

Godine 1895. Hose Marti, Maksimo Gomez i Antonio Maceo predvodili su 200.000 Kubanaca u borbi protiv španskih kolonijalnih vlasti. Međutim, Špance je sa Kube konačno proterala tek intervencija SAD u Špansko-američkom ratu, 1898. godine.

Neokolonijalni period


Prvog januara 1899. godine SAD su formalno zauzele Kubu. Na taj način su ostvarile svoje ambicije. Odlučeno je da se ovo ostrvo „amerikanizuje" i to putem  transformacije kubanskog društva (škola, zdravstvo, pravni sistem) uz istovremenu podršku naseljavanja, pre svega stanovnicima anglosaksonskog porekla, u cilju postepene kolonizacije koja bi ‚,odozdo" unela mentalitet američkog društva.

Potreba za političkim promenama rasla je iz dana u dan. Prvi korak je bio donošenje odredbi o sazivanju Ustavotvorne skupštine Kube, 1900. godine, ali pod pritiskom Amerikanaca Kubanci su morali da prihvate ograničenu nezavisnost, tj zavisnost od SAD . U tu svrhu, u ustav Kube unet je 1902. godine tzv. „Platov amandman“, po kojem se na Kubi dozvoljava američka intervencija. Kuba je takodje bila prinuđena i da prihvati obavezu da pre zaključivanja svakog međunarodnog ugovora traži saglasnost SAD. Ovaj amandman ukinut je tek 1935. godine u skladu sa politikom „dobrog susedstva“ američkog predsednika Ruzvelta. Medjutim, i dalje postoji ostatak vojnih prava SAD na Kubi, a to je vojna baza u zalivu Guantanamo, koja od 2000. godine služi kao zatvor za zarobljenike iz rata u Avganistanu i Iraku.

Kubanska revolucija




Nakon uspostavljanja diktature Fulhensija Batiste 1952. godine sve kubanske političke partije otpočele su snažnu opozicionu borbu. Fidel Kastro je organizovao pobunjeničku armiju sa kojom 26. jula 1953. godine napada na vojnu bazu u Monkadi. Njegovi najbliži saradnici bili su brat Raul Kastro, Aregentinac Ernesto Če Gevara i Kamilo Sjenfuegos. Kastro je nakon napada na Monkadu bio prisiljen na izgnanstvo, a po povratku u zemlju dobija podršku od Studentskog revolucionarnog direktorata i konačno 1. januara 1959. godine Batistin diktatorski režim pada, zbog narodnog nezadovoljstva, sve snažnije gerilske aktivnosti, jačanja političke opozicije kao i zbog gubitka podrške zvaničnog Vašingtona. Vlast su preuzele pristalice Fidela Kastra, a Batista biva prisiljen da napusti zemlju.

Počevši od 16. aprila 1961. godine zvanično je proklamovan socijalistički karakter Kubanske revolucije i dolazi do transformacije političkog sistema, po ugledu na ostale socijalističke države. Stvara se jednopartijski sistem na čelu sa Komunističkom partijom Kube (KPK).

Sa revolucijom, Kuba je postigla svoju istinsku nezavisnost, povratila je nacionalni identitet, ukinula svaki oblik eksploatacije, iskorenila rasnu diskriminaciju, kao i diskriminaciju žena i mladih. Tome treba dodati i dostignuća u mnogim oblastima, posebno u razvoju medicine i zdravstva, zatim obrazovanja na svim nivoima, kao i postignuti veliki ekonomski napredak u zemlji.

Geografija




Država Kuba sastoji se od celog ostrva Kuba i manjih obližnjih ostrva, izuzimajući zaliv Guantanamo,vojnu luku koja je iznajmljena SAD-u. Nalazi se između Karipskog mora, Meksičkog zaliva i Atlantskog okeana. Severno od Kube se nalaze SAD ( Florida je udaljena 140 km)  i Bahami, na zapadu Meksiko, na jugu Kajmanska ostrva i Jamajka, a na jugoistoku Haiti.

Glavni i najveći grad Kube je Havana. Drugi veći gradovi su Santjago de Kuba, Holguin i Kamagvej. Poznatiji manji gradovi su Barakoa, prvo špansko naselje, zatim Trinidad, Sjenfuegos i Bajamo.


Prostrani, blago zatalasani predeli visine od 100 do 200 m nadmorske visine smenjuju se sa plodnim dolinama na kojima se uzgaja šećerna trska, duvan i drugi poljoprivredni proizvodi. Takva područja zauzimaju oko ¾ površine ostrva. Nešto viša područja rasporedjena su u tri zone. Na krajnjem zapadu je Cordillera de Guaniguanico, koja se sastoji od dva niza: na zapadu je Sierra de los Organos, dok se prema istoku nastavlja nešto viši niz Sierra del Rosario. Drugo područje planina, Sierra de Trinidad, nalazi se u središnjem delu zemlje, a najviša su područja na krajnjem jugoistoku, gde se uz južnu obalu strmo uzdiže Sierra Maestra, sa najvišim vrhom - Pico de Turquino (2.005 m). Severno od Sierra Maestre je Sierra de Cristal, a na krajnjem istoku brežuljkasto pošumljeno područje Sagua-Baracoa.


Na ostrvu postoji više od 200 reka kratkog toka koje teku neprestano,od kojih su samo dve sposobne za navodnjavanje. Najduža reka je Kauto, koja se nalazi na severoistoku zemlje. Njena dužina je 370 km, a plovna je samo polovinom svog toka.  

Reka Sagua la Grande, u Centralnoj Kubi, ima dovoljan potencijal za proizvodnju električne energije i može navodnjavati male parcele. Na ostrvu postoji i nekoliko vodopada koji stvaraju malu količinu hidroenergije. 


Prirodna bogatstava Kube su: kobalt, nikal, ruda gvožđa, hrom, bakar, so, drvo, nafta, obradivo zemljište. Kuba je bogata i prelepim plažama, pećinama, kao i šumama. Ima širok spektar tropske vegetacije. Zahvaljujući svojoj klimi ostrvo naseljava preko 3.000 vrsta tropskog voća i biljaka. Najdominantnije drvo su palme, kojih na Kubi ima preko 30 vrsta.


Na ostrvu živi veliki broj šišmiša i oko 300 vrsta ptica. U kubanskim vodama ima oko 700 vrsta riba. Ovde živi i veliki broj insekata. Najopasniji insekt je chigoe - vrsta muve, i komarac Anopheles koji prenosi malariju.


Klima Kube je tropska i pogodna za uzgoj šećerne trske. Srednja godišnja temperatura je 25°C, sa ekstremnim letnjim vrućinama i visokom vlažnošću vazduha, praćena vetrovima koji duvaju iz suptropskih zona ka ekvatoru. Veći deo godišnjih padavina (u proseku 1.320 mm) izluči se tokom vlažne sezone, koja traje od maja do oktobra. U avgustu, septembru i oktobru povremeno se javljaju uragani.

Stanovništvo


Prema podacima iz jula 2009. na teritoriji Kube živi oko 11.451.652 stanovnika. Veliki broj Kubanaca živi u inostranstvu, uglavnom na Floridi (SAD) oko 1.000.000.

Španski jezik je zvanični jezik i govore ga svi Kubanci, iako postoje neznatne razlike u dijalektima tri kubanske regije. Kubanski španski jezik je uglavnom jednak južnoameričkoj verziji španskog, međutim postoje reči i izrazi u govoru Kubanaca koji su svojstveni samo njima. Npr. rembambaramba, što znači slobodno za sve; amarillo, što znači saobraćajac (jer saobraćajci na Kubi nose žute uniforme) itd. Engleski jezik je popularan, njegovo učenje u srednjim školama je obavezno. Kubanci koji su pohađali školu za vreme bivšeg Sovjetskog Saveza govore i ruski jezik.

Kuba je multirasna zemlja. Većinsko je belo stanovništvo sa tendencijom porasta stanovništva afričkog porekla i mulata. Podaci popisa iz 2002. godine su sledeći: belci (65.1%), mulati i mestici (24,8%), crnci (10,1%).

U gradskim područjima živi oko 76% stanovništva, a najnaseljenije provincije su grad Havana, Santiago de Kuba i Olgin.

Stopa pismenosti je najviša u regionu i iznosi čak 99,8%. Obrazovni sistem Kube je potpuno besplatan.



Najveća organizovana religija je katoličanstvo. Santerija je religija koja je mešavina starih afričkih religija i katoličanstva, i široko je rasprostranjena na Kubi. Zvanično, Kuba je ateistička država. Na Kubi takođe postoji i mala kineska zajednica, kao i mala haićanska zajednica raštrkana po celom ostrvu, uglavnom u istočnim i centralnim delovima koja održava svoje običaje i tradicije uz podršku lokalnih vlasti.

Prosečan životni vek Kubanaca je 77,45 godina (79.85 -žene; 75.19 -muškarci), a prosečna starost je 37.3 godina. Na ovom ostrvu živi i veliki broj ljudi (oko 2.500) koji imaju više od sto godina. Većina je adekvatno uhranjena, a neki od njih čak žive sami, što pokazuje da imaju veliku vitalnost. Septembra 2003 god. je na ostrvu stvoren “Klub 120- godišnjaka” u koji se upisalo više od 5 hiljada članova sa svih kontinenata.

Kvalitet kubanske medicine bio je veoma loš pre 1959. godine.Većina stanovništva nije primala potrebnu medicinsku pomoć. Vlada je taj problem rešila otvaranjem poliklinika po celom ostrvu. Zdravstveni sistem Kube danas važi za jedan od najboljih u svetu.

Veliki problem za kubansko stanovništvo predstavlja zabrana izlaska iz zemlje, pa mnogi od njih pokušavaju na razne načine da prebegnu u SAD i to najviše u Majami, gde postoji snažna antikastrovska zajednica.


Privreda


Ekonomija Kube je pod centralnim nadzorom političke vlasti. U poslednjih nekoliko godina sprovedene su manje reforme da bi se smanjila nelikvidnost, povećala efikasnost preduzeća i otklonila nestašica hrane i još nekih osnovnih sredstava.

U razdoblju od 1989. do 1993. godine Kuba je doživela težak ekonomski udarac, kao rezultat raspada SSSR-a, najvećeg kubanskog trgovačkog partnera. Iako su MMF i Svetska banka odbile da pruže pomoć Kubi, kubanska privreda se nije urušila, premda su ekonomski pokazatelji niži u odnosu na 1989. godinu.

Amerikanci su proglasili trgovinski embargo protiv Kube, koji se odnosi na izvoz sve robe (osim lekova i hrane) na Kubu. Amerikancima je zabranjeno da putuju na Kubu.

Venecuela je od 2000. godine počela da snabdeva Kubu naftom i to po preferencijalnim uslovima. U Kubu iz Venecuele stiže oko 100.000 barela nafte dnevno. Za uzvrat, Kuba šalje svoje učitelje i doktore u Venecuelu.

Prema podacima iz 2008. godine, realan bruto domaći proizvod se povećao za 4,3%, bruto domaći proizvod po glavi stanovnika iznosio je 9.500 američkih dolara, stopa nezaposlenosti je vrlo mala i iznosi 1,6%, dok je stopa inflacije 3,4%.

Gledano po sektorima, u stvaranju BDP najviše učestvuju usluge (72,8%), zatim industrija (22,8%) i najmanje poljoprivreda (4,4%).


Najznačajniji poljoprivredni proizvodi su: šećer, duvan, citrusno voće, kafa, pirinač, krompir, pasulj, stoka.

Najvažnije industrijske grane su: proizvodnja šećera, nafte, duvanska industrija, industrija cementa i građevinskih materijala, proizvodnja nikla, gvožđa, poljoprivrednih mašina i farmaceutska industrija.

Kuba najviše izvozi: šećer, nikal, duvan, ribu, medicinske proizvode, citrusno vože i kafu, a najvažniji izvozni partneri su joj: Kanada 27,8%, Kina 26,6%, Španija 6,2%, Holandija 5,5%.

Najviše se uvozi: nafta, prehrambeni proizvodi, mašine i proizvodi hemijske industrije, i to najviše iz: Venecuele 30%, Kine 11,9%, Španije 10,1%, Kanade 6,4%, SAD 6,3%.


Ekonomija Kube se naglo razvija najviše zbog turizma koji se svake godine sve više povećava. Sredinom 1990-tih, turizam je postao primarna grana ekonomije u Kubi.

U popularne turističke destinacije spadaju Varadero, Kajo Koko i Havana.



Kultura



Kubanska kultura formirala se stapanjem kultura različitih naroda, koji su na ovo ostrvo pristizali sa evropskog, afričkog i severnoameričkog podneblja. Na Kubu prvo dolaze Španci u 16. veku i njihova kultura se meša sa domorodačkom, potom afrički robovi u 18. veku, sa čijim dolaskom kubanska kultura dobija nova obeležja, a zatim u 19. veku na kulturu ovog ostrva utiču i mnogi drugi narodi: Kinezi, Francuzi, Japanci, Amerikanci, Švedjani...

Od Kubanske revolucije do danas  kubanska kultura je takođe dosta promenjena.




Kubanska književnost počela je da se razvija početkom 19. veka. Najznačajniji pisci tog početnog perioda su Gertrudis Gomes de Aveljaneda i Cirilio Viljaverde.

Hose Marti, najpoznatiji kubanski pesnik a ujedno i advokat, političar, novinar i revolucionar, živeo je od 1853. do 1895. godine. Smatran je “ocem revolucije” i bio je jedan od najistaknutijih intelektualaca Latinske Amerike. Kubanci su ga proglasili za nacionalnog heroja.

Drugi veliki pisci su Aleho Karpentier, Nikolas Guiljen i Giljermo Kabrera Infante.


Među kubanskim rediteljima treba spomenuti Tomasa Gutieresa Alea, čiji je film Jagode i čokolada (Fresa y chocolate) nominovan za Oskara, kao i Umberta Solsa, čija su filmovi takođe dobili značajna međunarodna priznanja.




Karlos Enrikes, Viktor Manuel Garsija, Valentin Sans Karta, Giljermo Koljaso, Eduardo Abela predstavljaju najpoznatije kubanske slikare, dok je Manuel Mendive najistaknutiji slikar današnjice.


O kulturi i umetnosti na Kubi vlada je počela da vodi računa naročito nakon Kubanske revolucije, kada se osnivaju brojna pozorišta, muzeji, umetničke škole, a formira se i nacionalna filmska industrija. Vlada je ovim merama u stvari nameravala da smanji uticaj masovne američke kulture, podsticanjem razvoja afro-kubanskih kulturoloških grupa.


Svi kulturni aspekti Kube veoma su dobro prihvaćeni u svetu, a naročito su popularni kubanska muzika i ritmovi.




Kubanska muzika




Na Kubi je muzika svakodnevna i česta pojava koliko i vazduh. Kaže se da Kubanci hodaju, govore, pa čak i jedu u ritmu muzike. Upravo je muzika ono što najbolje odražava kubanski mentalitet i karakter.

Kao i sve ostalo na Kubi, i muzika je nastala mešanjem različitih stilova i pod uticajem različitih kultura. Ovako su se pojavili mnogobrojni načini komponovanja muzike, varijeteti stilova, muzičkih žanrova, instrumenata i grupa. Za najznačajniju kategoriju kubanske muzike smatra se son, koji predstavlja osnovu iz koje su se razvili drugi stilovi, kao što su salsa i mambo.

Rumba: Reč rumba nosi u sebi istorijsko značenje. Naime, 1886. na Kubi je ukinuto ropstvo kada je oko četvrt miliona ljudi bilo oslobođeno. To, međutim, nije bio kraj njihovim patnjama. Bez zemlje koju bi obrađivali na selu, odlazili su u gradove gde im se pružala mogućnost zaposlenja. U gradovima su morali graditi kuće od materijala na koje bi naišli, tako da su se ubrzo formirale sirotinjske četvrti. U tom kontekstu nalazimo kolektivne svetovne svečanosti koje su postale poznate pod imenom rumba. Rumba je postala kubanski sinonim za zabavu, a glagolski oblik te reči sinonim za plesanje, zabavu i slavlje. Poslednjih godina ona izlazi iz društvenog miljea u kome je nastala, u mnogim slučajevima kombinovana sa sonom, i kao takva se širi po celoj Kubi.


Cha-cha-cha: Postaje naročito popularan ples 50-tih godina 20. veka kada ga vezuju uz mambo. Osnovni korak cha-cha-cha (tri brza koraka) i dva sporija koja slede provlače se kroz celu koreografsku interpretaciju plesača. Cha-cha-cha se pleše u paru, dinamično i jako sa izrazitim karakterom šarma i erotičnosti.




Posebnu ulogu u popularizaciji kubanske muzike igrao je muzički album i istoimeni film Klub Buena Vista (Buena Vista Social Club) iz 1999. godine, koji je okupio neke od najistaknutijih kubanskih muzičara, kao što su Ibrahim Ferer, Omara Portuondo, Ruben Gonzales i drugi.


                         







Zaključak




“Esta es la tierra más hermosa que ojos humanos han visto…”

(Cristóbal Colón)



I zaista zbog toga što je priroda prema ovom karipskom ostrvu bila izuzetno darežljiva, mnogi kažu da je Kuba istinski raj na zemlji.

Kuba je zemlja vedrih i nasmejanih ljudi, zemlja sunca i muzike, šećera i duvana. To je zemlja bogate prošlosti, ali i raznih previranja, u kojoj je sve izmešano, ali na jedan poseban način.


Zbog političkog sistema i poluvekovnog prkosa obližnjim Sjedinjenim Američkim Državama, Kubu zovu i Ostrvom slobode koje punih 50 godina istrajava na revolucionarnom putu. Kuba je zato izložena višedecenijskim sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, a američki  embargo oštetio je kubansku privredu za oko 200 milijardi dolara.


Kubanci ne znaju za „blagodeti“ potrošačkog društva, i dalje se voze automobili stari više od pola veka, luksuz je čak i mobilni telefon. Ali ipak to je zemlja gracioznog siromaštva – iako niko nema mnogo, za sve je obezbeđen stan, posao, školovanje. Nema političkih sloboda, ali ni socijalnog raslojavanja, niti kriminala. Trijumf i tragedija revolucije prisutni su na svakom koraku.


Prema rečima Raula Kastra – jedna ličnost ne čini istoriju, ali Fidel Kastro je ličnost koja na nju odlučujuće utiče.

I ako jednog dana padne režim braće Fidela i Raula Kastra, verovatno će tranzicija kakva je protutnjala istokom Evrope progutati mnogo od onoga što Kuba danas zaista jeste i što je čini posebnom.


Literatura




 Slobodan S. Pajović: Latinskoamerički regionalizam u XIX i XX veku, Megatrend univerzitet, Beograd, 2006.

www.ambasadakube.org.rs

www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/cu.html

http://www.znanje.org/i/i24/04iv04/04iv04141819/Cuba%20site1/polozaj.htm

http://sr.wikipedia.org/wiki/Kuba

http://es.wikipedia.org/wiki/Historia_de_Cuba

http://www.hicuba.com/eng/history.htm

http://www.hicuba.com/eng/geography.htm

http://www.infoplease.com/country/profiles/cuba.html

http://es.wikipedia.org/wiki/Jose_Marti

http://www.6yka.com/print/174

http://es.viajes.yahoo.com/p-guia_viaje-982041-_cuba_cultura-i

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Kuba-obelezava-pola-veka-revolucije.lt.html

http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Putovanja/Kuba-magija-boja-i-pozitivne-energije.lt.html

http://www.b92.net/putovanja/destinacije/centralna_amerika_i_karibi.php?nav_category=853&nav_id=374384

http://www.b92.net/putovanja/destinacije/centralna_amerika_i_karibi.php?nav_category=853&nav_id=325077








Share on Facebook
Share on Twitter
Share on Google Bookmarks
Насловна Контакт Документа друштва Обавештења Галерија Активности друштва Петорица кубанаца Корисни линкови Eurocuba
Друштво српско - кубанског пријатељства Београд