Kako komentarišete novi levičarski talas koji je zapljusnuo Latinsku Ameriku nakon što je Brazil, posle Argentine, Čilea i Kolumbije, sklonio desničare s vlasti?

To je rezultat istorije. To je nada za naše narode, jer se pokazalo da desnica koja je bila jaka u nekim zemljama nije uspela. To je nada za budućnost. Moram reći da, bez obzira ne te desničarske vlade, naši odnosi sa Latinskom Amerikom su vrlo dobri. To su naša braća. Mi smo za unapređenje odnosa sa svima. Ali je, ponavljam, trenutna situacija rezultat procesa koji su dokazali da desnica nije uspela da reši velike probleme koji postoje u Latinskoj Americi.

Decenijama slušamo da je socijalizam na Kubi na ivici pada, a naročito nakon povlačenja Raula Kastra 2021. i protesta koji su se desili prošlog leta. Međutim, socijalizam na Kubi još postoji. Kakav je odnos naroda prema uređenju?

– Očigledno je da jedan politički sistem ne može toliko dugo da opstane ako nema podrške naroda. To je jasno. Narod uvek glasa u prilog socijalizmu. Naš socijalizam je u teškim okolnostima, mora da se razvija, ali uprkos tome imamo dobro zdravstvo, obrazovanje… Možemo reći da socijalizam na Kubi nije propao baš zato što je naš, autentičan. Ti protesti koji su se desili prošle godine imaju veliki dodatak, a to je pritisak sa strane. Na primer, primenjivanje nekih akcija kao što su pokušaji nametanja poziva na obojene revolucije, mobilisanje preko interneta… Naravno tu su bili i problemi zbog pandemije i nestašica i to ne poričemo.

Kubanski lekari i naučnici priznati su na globalnom nivou i Kuba je postala primer male zemlje koja je uspela da razvije čak tri vakcine protiv kovida. Da li je to posledica socijalističkog zdravstvenog sistema?

– Vakcine su bile čudo naše medicine. Amerika i ostale bogate zemlje su počele da proizvode svoje vakcine i onda je naše rukovodstvo pitalo naše naučnike da li i mi možemo da napravimo naše vakcine. Oni su rekli da možemo. I uspelo je, imali smo pet kandidata i tri su uspela. Vakcinisali smo više od 90 odsto stanovništva dobrovoljno, imamo mali broj zaraženih, na primer, ove nedelje je broj oscilirao između 19 i 21 novih slučajeva, a umrlih nema dugo. Mnogi su se pitali kako je to uspelo malom ostrvu pod sankcijama. Desilo se to da je nakon revolucije Fidel Kastro dao prioritet medicini. Pripremili su više projekata između kojih je bio i projekat novih vakcina. Naši naučnici su iskoristili to iskustvo da naprave današnje vakcine protiv kovida. Opet je običan čovek bio u centru pažnje. Tu su i naše medicinske brigade lekara koje putuju svuda po svetu, najviše po Africi i Latinskoj Americi. Amerikanci i desnica su u nekim zemljama pokušavali da spreče njihov dolazak, ali ipak idu i pomažu. To je naša svest da treba pomagati ljudima, na tome je Fidel uvek insistirao. I u Srbiji to takođe često čujem, da treba pomagati ljudima.

Turizam, motor kubanske ekonomije, oporavlja se posle pandemijskih ograničenja. Koje su vaše preporuke za turiste koji dolaze na Kubu? Šta se ne sme propustiti prilikom posete ostrvu?

– Turizam je naše blago. Kuba nije samo lepa, nego i bezbedna. Ima neverovatno društvo. Lepota nisu samo plaže i sunce, već i upoznavanje sa našim prilikama. Kod nas ne treba doći zbog bogatstva, kod nas je sve za običnog čoveka. Ja bih preporučio posetiocima da dođu na najmanje 15 dana, da budu nedelju dana na plaži, a nedelju u Havani. I pored Havane ima šta da se vidi. Recimo, Santjago de Kuba gde je počela revolucija, Santa Klara gde je sahranjen Če, Trinidad koji izgleda kao Španija u 19. veku, Pinar del Rio gde se gaji najbolji duvan… Turizam ide sa muzikom, plesom, umetnošću, pozorištem, baletom… Srbi takođe odlično plešu. Ovde ima mnogo salsa škola i Srbi su vrlo talentovani, ali treba otići i na Kubu da se pleše. Šteta što je blokada toliko žestoka, da nije, sve bi bilo bolje i lepše. Život na Kubi je lep i interesantan.