Ugo Rafael Čavez Frijas (šp. Hugo Rafael Chávez Frías; ponekad nepravilno Hugo Čavez; rođen 28. jula 1954 preminuo 5. marta 2013. godine. u gradu Sabaneta, u pokrajini Barina, u Venecueli) bio je predsednik Venecuele. Kao vođa bolivarijanske revolucije, Čavez je promovisao svoje viđenje demokratskog socijalizma , latinoameričkih integracija, i antiimperijalizma. Takođe je bio i vatreni kritičar neoliberalne globalizacije i spoljašnje politike SAD .

Oficir po profesiji (padobranac), 4. februara 1992. godine predvodio je pokušaj preuzimanja vlasti u Venecueli vojnim udarom. Nekoliko stotina ljudi je poginulo, puč je propao, a Čavez je zatvoren. Posle 2 godine zatvora pomilovao ga je tadašnji predsednik Venecuele Rafael Kaldera.

Po izlasku iz zatvora, osnovao je partiju Pokret za petu republiku. Na predsedničkim izborima 6. decembra 1998. dobio je 56,2% glasova i postao predsednik prvenstveno zahvaljujući glasovima siromašnih građana, kod kojih je imao jaku podršku. Njegovi politički neprijatelji su bili srednja i viša klasa, sindikati, kao i skoro svi privatni mediji u zemlji. Takva situacija je dovela do političke polarizacije u Venecueli, a kao rezultat toga 12. aprila 2002. je izvršen vojni udar na kome je opozicija preuzela vlast, ali samo nakratko. Zbog velike podrške među vojnicima, Čavez je vraćen na predsedničku funkciju dva dana kasnije, 14. aprila. U decembru iste godine počeo je veliki štrajk u naftnoj industriji koji je trajao dva meseca, izazvan Čavezovim pokušajima da promeni vođstvo u naftnim kompanijama i otpusti 18.000 radnika.

Na referendumu za opoziv koji je održan 15. avgusta 2004. godine, 59% onih koji su izašli glasalo je protiv Čavezovog opoziva.

Čavezovi odnosi sa SAD su bili vrlo loši, a više puta je pretio prestankom izvoza nafte u tu zemlju zbog mešanja u unutrašnja pitanja Venecuele. SAD su navodno podržale vojni udar protiv njega u 2002. godini. Nasuprot tome, bio je u vrlo dobrim odnosima sa Kubom i Fidelom Kastrom, a Venecuela i Kuba dobro sarađuju i razmenjuju usluge. Čavez je takođe bio u dobrim odnosima sa Iranom i Rusijom sa kojom je sklapao veće oružarske poslove (ruski borbeni avioni).

Knjiga žalosti će biti otvorena u utorak 12.marta i u sredu 13. marta od 12:00 do 16:00 u Ambasadi, ulica Sime Lukina Lazića 10 Beograd