AMERIČKA BLOKADA KUBE JE GENOCID
Postoji dokumentovana genocidna namera američke administracije u oblikovanju njene spoljne politike prema Kubi iz koje se vidi da je cilj blokada te ostrvske zemlje od strane SAD bilo izgladnjivanje Kubanaca da bi došlo do pobune protiv vlasti u Havani
Surovost višedecenijske totalne blokade Kube nedvosmisleno pokazuje genocidnu prirodu svih američkih administracija u poslednjih 60 godina. Čak je sasvim opravdano tvrditi i da postoji očigledna genocidna namera, koja bi u nekom drugom slučaju bila dovoljan povod za međunarodnu misiju, sa zadatkom utvrđivanja činjenica koje bi mogle ukazivati na genocid nad čitavim narodom te ostrvske zemlje. U nedavno objavljenim dokumentima američke vlade, moguće je pročitati rečenice koje direktno ukazuju na nameru da se kubanski narod podvrgne životnim uslovima u kojima nije moguć dostojanstven život i u kojima će ljudi masovno umirati od gladi, a sve zarad svrgavanja legitimne vlasti u Havani.
U jednom memorandumu Stejt departmenta od 6. aprila 1960. godine, dokumentu poznatom kao „Lester Melorijev memorandum“ (autor memoranduma je tada bio na funkciji zamenika pomoćnika državnog sekretara Stejt departmenta!), moguće je pročitati sledeće: „Većina Kubanaca podržava Kastra, tamo nema političke opozicije. Jedini način da se svrgne vlada u Havani je kroz podvrgavanje naroda ekonomskim pritiscima koji će izazvati nezadovoljstvo i ozbiljne životne poteškoće običnih građana… treba potpuno uskratiti novac i sirovine Kubi… treba uticati na smanjenje plata i izazvati glad u narodu“ (!)… kako bi došlo do pobune iznutra. Odluka da jedan ostrvski narod treba da umire od gladi ne može se okarakterisati nikako drugačije nego kao čista genocidna namera, što se u međunarodnom pravu smatra dovoljnim dokazom da je genocid ili već počinjen, ili se želi počiniti, zbog čega bi čitava jedna politička struktura u Americi morala da bude strpana iza rešetaka do kraja svojih sramnih života.
Uzgred budi rečeno, ovaj metod obračunavanja genocidne vašingtonske zveri sa manje kooperativnim narodima, nama Srbima je dovoljno dobro poznat, i to iz ne tako davno prošlog vremena agresije i nasilnog rušenja Jugoslavije, kada je naša zemlja, da bi bila rasparčana i konačno i bespovratno pokorena, bila izložena surovim ilegalnim sankcijama i ekonomskoj blokadi koja je dovela do potpunog finansijskog kraha. To je, uz ostalo, uzrokovalo da mnogi srpski penzioneri, koji su gradili Jugoslaviju, doslovno umiru od gladi u svojim stanovima. Reč je o jedinstvenom primeru u istoriji civilizacije – jer ljudi koji umiru od gladi kraj dočekuju u potpunoj nemaštini, a ne kao vlasnici nekretnina. O sumornom svedočanstvu političkog i socijalnog eksperimentalnog inženjeringa koji je doveo do pojave masovne smrti od gladi u jednoj staroj evropskoj civilizaciji, među Srbima.
Kuba protiv terorizma Ovde treba naglasiti da je poslednjih nekoliko godina, otkad je Kuba, sasvim arbitrarno i bez ikakvih dokaza, stavljena na američku listu država koje sponzorišu ili podržavaju terorizam, socijalna i ekonomska situacija u toj ostrvskoj državi drastično pogoršana iako je i pre bila vrlo teška. Direktne i indirektne implikacije ove činjenice su toliko dalekosežne, da ih je gotovo nemoguće adekvatno opisati u kratkom formatu novinskog teksta.
Odluka da Kuba bude uvršćena među države koje sponzorišu terorizam direktno utiče na apsolutnu međunarodnu izolaciju ove države u ekonomskom, finansijskom, privrednom, političkom, kulturnom i svakom drugom smislu. Sama činjenica da je Kuba na ovoj listi, dovoljan je razlog da nijedna banka, nijedan privredni subjekt iz čitavog sveta, nijedan investitor ne sme i ne može da stupi ni u kakav normalan ekonomski, finansijski ili privredni aranžman sa entitetima na Kubi, a da istovremeno sebi ne navuče takve međunarodne (i domaće) poteškoće na vrat, probleme koji će ga suočiti sa nedaćama egzistencijalnog karaktera.
Ilustracije radi, ova odluka je toliko drastična da nijedan brod koji je uplovio u bilo koju kubansku luku, narednih šest meseci, po sili američkog zakona, ne može da uplovi ni u jednu luku u SAD (a i posle tog roka, ovo plovilo će biti trajno obeleženo kao rizično). Da ne spominjemo situaciju u kojoj nijedan proizvod koji sadrži kubanske komponente (uključujući sirovine, tehnologiju ili intelektualnu svojinu) ne može biti izvezen u SAD, kao i da Kuba ne može uvoziti ništa što sadrži makar 10 procenata komponenti koje potiču iz Amerike.
A da bizarnost ove odluke bude veća, Kuba je u međuvremenu skinuta s jedne druge liste: liste zemalja koje su nedovoljno kooperativne u borbi protiv terorizma, tako da faktički, sa američkog stanovišta, Kuba dovoljno sarađuje u borbi protiv terorizma istovremeno ga sponzorišući. Odluka da Kuba bude međunarodno prepoznata kao sponzor terorizma ima ozbiljne posledice i na uvoz kritičnih sirovina, poput kiseonika i drugih supstanci neophodnih za proizvodnju lekova, a eksteritorijalni karakter ove blokade (blokada koju su nametnule SAD prinuđene su da poštuje gotovo sve države takozvanog Kolektivnog zapada) drastično sužava manevarski prostor za obezbeđivanje pukog preživljavanja kubanskog naroda.
Rečju, čitav jedan narod, geografski izolovan na jednom malom ostrvu, doveden je u stanje takve nemaštine da ljudi bukvalno počinju da umiru od gladi, kao i od (jednostavno izlečivih) bolesti; i to sve zbog jedne neizlečive bolesti: zbog kolektivnog bezumlja vašingtonske administracije, koja u ovom slučaju – u slučaju nezajažljive potrebe da se biološki zgazi jedan hrabar i suveren narod – demonstrira neprirodni, višedecenijski, kriminalni politički kontinuitet.
Apel BajdenuGrupa svetskih državnika, od kojih je najviše bivših predsednika i premijera značajnih zemalja širom sveta (među njima i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić), uputila je 11. septembra američkom predsedniku Džozefu Bajdenu Apel za oslobađanje kubanskog naroda iz ekonomske, socijalne i političke tamnice (bolje reći: samice) u koju je stavljen arbitrarnim odlukama američke administracije, još u doba Hladnog rata, bez znakova namere da se vremenom ove odluke revidiraju. Prenosimo u celini tekst pisma upućenog šefu Bele kuće: |
Nesagledive ekonomske posledice blokade Gotovo je nemoguće nabrojati sve ekonomske, privredne i socijalne posledice surove i iracionalne američke blokade Kube. Ipak, ovde treba navesti nekoliko detalja iz nedavno objavljenog izveštaja o blokadi, koji su sačinili međunarodni eksperti, neopterećeni pretnjama vašingtonske administracije po sopstveni politički, ekonomski, pa i biološki integritet. Naime, u ovom izveštaju spominju se neki detalji o tome koliko blokada košta kubanski narod i koliki su gubici privrede, stavljeni u neke interesantne relacije, postavljene tako da budu lakše razumljivi široj javnosti.
Tako, u ovom izveštaju se kaže da četiri meseca blokade uzrokuje štetu po kubansku privredu od oko 1,6 milijardi dolara, što je dovoljno za godišnju nabavku namirnica za pripremanje hrane u okviru prosečne potrošačke korpe za celu kubansku naciju! Prema ovom izveštaju, 25 dana blokade košta kubansku privredu 339 miliona dolara, što predstavlja iznos kojim Kuba podmiruje godišnje potrebe za lekovima sa Nacionalne liste osnovnih lekova u celom zdravstvenom sistemu. Dalje, devet dana blokade nanosi štetu od oko 129 miliona dolara – dovoljno za nabavku potrošnog medicinskog materijala (poput sterilnih gaza, igala, špriceva i sl.) u toku čitave godine, takođe na nivou čitavog nacionalnog zdravstva. Samo 21 sat blokade uzrokuje oko 12 miliona dolara ekonomskih gubitaka, što je dovoljno za nabavku insulina u količini koja podmiruje godišnje potrebe celog zdravstva, dok je samo pola sata blokade dovoljno da izazove štetu od 256 hiljada dolara, što je okvirna vrednost nabavke električnih i konvencionalnih invalidskih kolica za čitav državni sistem specijalnog obrazovanja.
Osuda odluke SAD da se Kuba smatra sponzorom terorizma U nedavnom saopštenju Društva srpsko-kubanskog prijateljstva, organizacije čija tradicija podrške kubanskom narodu traje već više decenija, ponovljena je osuda američke odluke da Kuba bude uvrštena na spisak zemalja koje sponzorišu i podržavaju terorizam. |
Zaista, ove neobjašnjivo surove mere ekonomske blokade Kube, njihovo višedecenijsko trajanje i nedavno pooštravanje ukazuju da Amerikom upravljaju ljudi kamene neosetljivosti, spremni da kod komšija izazovu glad i masovno umiranje, samo zato što zvezda sa kubanske zastave i dalje ponosno stoji samostalno i suvereno, kao poseban identitet, a ne onako kako bi želeli da je vide fašistički genocidni imperijalisti iz Ovalne sobe u „korpi“ zvezdica na američkoj zastavi. Iza ovako nehumanog tretmana jednog naroda stoji neljudska potreba da se zgazi svaka suverenost, samo zato što nacionalna svest o posebnom identitetu vređa imperiju. Zbog toga je suverena odluka ove nacije da ne bude utopljena u degenerisanu jenki kulturu više nego opravdana, a odgovornost ostatka slobodnog sveta je da zajednički ustane u odbranu ovog malobrojnog, ali neobično hrabrog i snažnog ostrvskog naroda. Svaka sličnost sa Srbima ne može biti slučajna!
Tribina Kuba danas
Nalazimo se na konferenciji Fernanda Gonzalesa Ljorta, predsednika ICAP-a i Heroja Republike Kube, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Topao i entuzijastičan doček od oko četiri stotine studenata, profesora, srpskih umetnika, stanovnika Kube, zvaničnika iz različitih srpskih ministarstava i institucija, diplomata iz Irana, Palestine i pokreta solidarnosti sa Kubom.
Istorija, kultura Kube, ekonomska, komercijalna i finansijska blokada Sjedinjenih Država i njeni efekti na kubanski narod, uvrštavanje Kube na lažnu listu državnih sponzora terorizma, njegovo iskustvo života u zatvorima Sjedinjene Države Ujedinjene kao antiteroristički borac.
Fernando je motivisao mlade studente da posete Kubu, upoznaju se sa njenom kulturom, istorijom, radnim centrima, univerzitetima i učestvuju u međunarodnim radnim brigadama koje organizuje ICAP.
Sastanak se nastavlja u direktnoj razmeni pitanja i odgovora između Fernanda i učenika.