Otvaranje izložbe “Ugo Čavez – preteča multipolarnog sveta”
Bolivarska Republika Venecuela
Ministarstvo narodne vlasti za spoljne poslove
Kabinet viceministra za Evropu
Embajada de la República Bolivariana
de Venezuela en Belgrado, Serbia
Bolivarska Republika Venecuela od ove godine slavi 8. decembar “Dan lojalnosti i ljubavi za vrhovnog komandanta Uga Čaveza i za domovinu”.
Ovim povodom pozivamo vašu organizaciju da prisustvuje otvaranju izložbe “Ugo Čavez – preteča multipolarnog sveta” u nedelju, 8. decembra, u 14.00 časova, u Ambasadi Venecuele (Sime Lukina Lazića 10).
Izložba “Ugo Čavez – preteča multipolarnog sveta”
nedelja, 8. decembar
14.00 časova
Ambasada Venecuele (Sime Lukina Lazića 10)
U prilogu šaljemo poruku viceministra za Evropu Ministarstva narodne vlasti za spoljne poslove Venecuele, Kalista Ortege, upućene svim organizacijama i pokretima koji su pružali podršku Venecueli u teškim trenucima.
Za sve dodatne informacije, budite slobodni da nas pozovete na 266 8384.
Srdačan pozdrav,
AMBASADA VENECUELE
Saopštenje viceministra za Evropu Ministarstva narodne vlasti
Bolivarska Republika Venecuela
Ministarstvo narodne vlasti za spoljne poslove
Kabinet viceministra za Evropu
Embajada de la República Bolivariana
de Venezuela en Belgrado, Serbia
Povodom proslave 8. decembra, „Dana lo
jalnosti i ljubavi za vrhovnog komandanta Uga Caveza i za domovinu“, viceministar za Evropu Ministarstva narodne vlasti za spoljne poslove, Kalisto Ortega Rios, šalje bratske pozdrave svim onim saborcima koji su, unutar pokreta solidarnosti sa Bolivarskom Republikom Venecuelom, aktivni u evropskim zemljama i koji iz svojih akademskih i poslovnih borbenih linija pružaju podršku gradenju nove venecuelanske domovine koja za polaznu osnovu uzima humanisticke bolivarske principe i socijalizam XXI veka, kao cilj vrhovnog komandanta revolucije Uga Caveza. Izražavamo našu najiskreniju zahvalnost na konstantnoj podršci koju ste pružili borbi našeg nepobedivog predsednika Caveza, na solidarnosti koju ste pokazali u tužnim trenucima njegovog fizickog nestanka i na daljoj podršci koju pružate našem politickom procesu, koji je sada u rukama predsednika Nikolasa Madura Morosa, direktnog zaštitnika legata našeg voljenog lidera. U ovoj posebnoj prilici potreban je odlucan odaziv vaših organizacija okupljanju u vašim mestima i gradovima, kako bi energicno izrazili podršku novoj fazi revolucije kroz koju prolazi venecuelanski narod, tj. demokratijskoj borbi za pobedu u medijskom i ekonomskom ratu, koji ima za cilj sputavanje ideje jednakosti i inkluzije koje Bolivarska revolucija širi i van naših granica. Cavez živi, domovina nastavlja!
#ChavezViveLaPatriaSigue
Karakas, 3. 12.2013. godine
Odavanje pocasti Organizacije ujedinjenih nacija vrhovnom lideru Bolivarske revolucije, komandantu Ugu Cavezu Frijasu
Embajada de la República Bolivariana
de Venezuela en Belgrado, Serbia
Ambasada Bolivarske Republike Venecuele ima čast da Vas pozove na
promociju knjige Ministarstva narodne vlasti za spoljne poslove Venecuele,
posvećene našem vrhovnom lideru komandantu Ugu Čavezu Frijasu.
_____________________________________________________
“Odavanje počasti Organizacije ujedinjenih nacija
vrhovnom lideru Bolivarske revolucije, komandantu
Ugu Čavezu Frijasu”
Petak, 25. oktobar 2013. god.
12.00-13.00 h
58. Međunarodni beogradski sajam knjiga
Hala 1A
Sala Slobodan Selenić
_____________________________________________________
Srpsko izdanje je objavilo Društvo prijatelja latinoameričkih naroda
Simon Bolivar uz podršku Ambasade Venecuele.
Nj.E. Gđa. Dija Nader de El-Andari, otpravnik poslova Ambasade
Venecuele u Srbiji, će učestvovati u prezentaciji.
Pozivamo vas da nam se pridružite,
AMBASADA VENECUELE
INTERNACIONALNA BRIGADA „Ernesto Če Gevara“
Kubanski institut za prijateljstvo među narodima* (ICAP) organizovao je u periodu od 1. do 15. oktobra – Internacionalnu brigadu „Ernesto Če Gevara“, povodom obeležavanja 40. godina od smrti gerilskog heroja i komadanta iz Kubanske revolucije. Simpatizeri kubanske revolucije i poštovaoci Če Gevare iz 31. države (oko 230 osoba) je stiglo u kamp Huan Antonio Melja** (na 40- tak kilometara od Havane).
Posle svečanog otvaranja kampa i zvaničnog predstavljanja svih učesnika i država iz kojih dolaze, saznajem da smo brigadista iz Turske i ja jedini učesnici sa Balkanskog poluostrva, a da zajedno sa delegacijom iz Češke (dva člana) – predstavljamo jedine učesnike iz Istočne Evrope.
ICAP je organizovao u narednim danima program upoznavanja Kube, tekovina i uspeha revolucije. Obišli smo Čeovu radnu sobu.
U društvu Čeovog druga sa putovanja po Južnoj Americi, Alberta Granade, odgledali smo film „Dnevnik motocikliste“. Po završetku, Granada je razgovarao sa brigadistima i tom prilikom se prisetio poslednjeg susreta u svom stanu 1965. godine sa Če Gevarom. „Dugo smo pričali o situaciju u svetu i revolucionarnim potencijalima, spominjao je i Boliviju, ali nije mi govorio da namerava tamo da ide. Na kraju smo se pozdravili, onako srdačno, kao da ćemo se sutra opet videti.“ – rekao je Granada.
Narednog dana je organizovana Konvencija u sedištu ICAP – a u Havani povodom 40. godina od smrti komadanta na kojoj su prisustvovali visoki državni funkcioneri, neki ambasadori država koji imaju učesnike u brigadi i Čeova ćerka. Četvrtog dana u kampu smo odgledali dokumentarni film posvećen Petorici Heroja koji se nalaze u Američkom zatvoru, a zatim razgovarali sa članovima porodice. Obilazili smo i Muzej Revolucije, planinu Zastava (crnih) koji se nalaze ispred američke misije i predstavlja nastavak borbe protiv imperijalizma, zatim Kapitol i muzej posvećen Hose Martiju. Kubanski atletičari su nas posetili, a u cilju upoznavanja i druženja je održan i mini – maraton u dužini od 6. kilometara. Tri dana svi brigadisti su odlazili na proizvodni rad. Po dva puta na plantažu, a jednom na građevinske radove na izgradnji manje bolnice u obližnjem selu.
Provincija Vilja Klara
Četiri dana u programu su bila namenjena za posetu provinciji Vilja Klara i glavnom gradu Santa Klara. Odseli smo u hotelu pod imenom Hanabanilla pa odatle odlazili u posetu selima i razgovarali sa Čeovim saborcima iz vremena kada je on bio komadant Četvrte kolone i rukovodio bitkama za oslobađanje Santa Klare. Jedan od govornika je pratio svog komadanta i u gerilskoj borbi u Kongu. Posetili smo i lokalne bolnice i škole u ovoj provinciji. Velika proslava organizovana je una Trgu Revolucije u Santa Klari pored spomenika Čeu na kojoj je govorio komadant Ramiro Valdes, a bili prisutni Raul Kastro i članovi Čeove porodice, zajedno sa 10.000 stanovnika. Po povratku u kamp i u poslednjim danima smo gledali dokumentarne filmove posvećene Če Gevarinom životu i organizovali internacionalnu noć na kojoj su bile predstavljene sve zemlje učesnici ove brigade.
Poseta fabrici INPUD
Ovu fabriku u Provinciji Vilja Klara, glavnog gradu Santa Klari, na oko 300. kilometara od Havane je otvorio Ernesto Če Gevara 24. juna 1964. godine, kao tada ministar industrije. Otvorena je posle četiri godine pripremanja u saradnji sa inžinjerima iz Čehoslovačke. Fabrika se bavi proizvodnjom bele tehnike (rashladnih aparata). Danas zapošljava 1197. radnika, a od toga 50% su žene. U rukovodstvu fabrike, žene su zastupljene u približno istom procentu. Ovo je najveća fabrika ove delatnosti na Kubi, a svi proizvodi su namenjeni domaćem tržištu. Radni dan traje 8 časova (kao i svuda na Kubi), a radna nedelja 5. dana. Na svakih šest meseci, radnici odlaze na lekarske preglede, a bolovanje maksimalno traje do pola godine. Prosečna plata je oko 15. evra, što je i prosek za celu državu.
* Kubanski institut za prijateljstvo među narodina (ICAP) je ustanova koja se bavi pozivanjem i ugošćivanjem svih simpatizera iz drugih zemalja. Na hiljade ljudi biva svake godine pozivano, posebno o svečanostima. Kada stignu imaju priliku da sa vodičima instituta vide Kubu, upoznaju se sa tekovinama i uspesima revolucije i izgradnje. Ovakva razgranata aktivnost ima za cilj ne samo popularisanje kubanske revolucije, već i prenošenje iskustava simpatizerima iz celog sveta.
** Kamp Huan Antonio Melja se nalazi u sastavu ICAP- a. Osnovan je 1972. godine, a ime je dobio po čoveku pod čijim je vođstvom osnovana Komunistička partija Kube i koji je bio na čelu Univerziteta Hose Marti. Kao dosledan marksista – lenjinista, a posle mnogobrojnih organizovanih manifestacija protiv tada aktuelne antikomunističke vlasti (predsednika Hararda Mačada)- biva zatvoren. Nakon 19. dana štrajka glađu izlazi na slobodu. Posle zatvora Melja odlazi u inostranstvo. U antetatu, agenti Mačada ga ubijaju u Moskvi 1929. godine. U tom trenutku je imao 25. godina.
Države učesnika
Severna, Centralna i Južna Amerika
1. Kanada
2. Honduras
3. Ekvador
4. Čile
5. Kolumbija
6. Venecuela
7. Argentina
8. Brazil
Afrika
9. Senegal
10. Gana
11. Nigerija
12. Gvineja Bisao
Azija
13. Japan
14. Južna Koreja
15. Iran
16. Libija
17. Filipini
18. Šri Lanka
Evropa
19. Srbija
20. Turska
21. Češka
22. Nemačka
23. Austrija
24. Švajcarska
25. Island
26. Irska
27. Engleska
28. Italija
29. Španija
30. Portugalija
Australija
31. Australija
Kao Srbin na Kubi
Biti Srbin na Kubi – poseban je osećaj. To govorim iz ličnog iskustva. Kubanci sa simpatijama gledaju na Srbe i to sam u svakom razgovoru primetio. U kampu smo dobijali i „Granmu“ na španskom, ali i internacionalnu, a baš u tim danima objavljivana su razmišljanja predsednika Fidela Kastra u kojima on iznosi prepiske sa Slobodanom Miloševićem u toku NATO agresije. Tako da mnogi brigadisti su se interesovali za taj period srpske istorije, ali i za sadašnju situaciju. Primećujem i čestu zastupljenost Srbije u dnevnim vestima na kubanskom radiju i televiziji, a tom prilikom iskazuje se i čvrst stav da Kosovo i Metohija moraju ostati u sastavu Srbije.
Kuba iz mog ugla – ukratko
Nekoliko dana privatnog boravka u samom centru Havane (par dana pre i posle kampa), nisu dovoljna za kompletno shvatanje i razumevanje ove zemlje i naroda iako sam stalno u tom periodu razgovarao sa Kubancima. Nisam pronašao odgovore na pitanja: Kako je pobedila revolucija kada nije bilo uslova za to? Kako je opstala posle skoro pola veka brutalnih sankcija? Kako je preživela raspad SSSR – a? Kako danas uspeva iz godine u godinu da podiže standard života, kao i mnoga druga pitanja.
Da, dobro ste pročitali – podiže standard života. U devedesetim godinama prošlog veka na Kubi se veoma teško živelo. Slično je bilo kod nas 1993. godine. Međutim, od 1998/99, do danas, sami Kubanci kažu da se mnogo opuštenije živi. Električne energije, vode, prevoza, hrane i svih ostalih životnih namernica ima u dovoljnoj količini. Optimistički vide svoju budućnost. Razlog više je i dobar zdravstveni oporavak Vrhovnog komadanta i verovanje u njegove reči da opasnost po revoluciju ne postoji, kao i prognoza ekonomskih stručnjaka da uz ovakav privredni rast se može očekivati za nekoliko godina izlazak Kube iz grupe zemalja „Trećeg sveta“. I ja verujem u sve to. Želim takvu budućnost ovoj prelepoj zemlji ponosnih ljudi. Želim ponovo otići i duži period ostati u sredini gde osećam slobodu i prihvaćenost na svakom koraku. Da zajedno negujemo i čuvamo ideološki čistu revoluciju – do konačne pobede! Odgovor na pitanje kako je jedan Argentinac zavoleo i bio voljen na Kubi sam možda pronašao, sledeći i verujući u internacionalizam.
Igor Petrović
napisano 30. oktobra 2007. godine
Pismo Ministru spoljnih poslova Kube
Poštovani gospodine Ministre,
Slobodni smo da Vam se obratimo sa par reči, iako znamo da komunikacija na relaciji, Ministarstvo spoljnih poslova Kube – Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva Beograd, Srbija nije uobičajena i strogo po protoklu. To činimo podstaknuti završetkom diplomatske misije ambasadorke Republike Kube u Republici Srbiji, Njene Ekselencije, Mercedes Martinez Valdes, kao i velikom željom našeg Društva, osnovanog 2ooo. godine, da i ovim načinom, direktnim obraćanjem Vama, izrazimo naše veliko zadovoljstvo sa uspešnom saradnjom koju smo imali sa ambasadorom Vaše domovine tokom njenog mandata u Republici Srbiji. Njena energija bila je velika inspiracija i podstrek za realizaciju aktivnosti koje je naše Društvo ostvarivalo u saradnji sa ambasadom Republike Kube.
Ambasadorka Martinez Valdes je Kubu približila srpskom narodu, više nego ikad, sa mnogobrojnim kulturnim manifestacijama, koncertima, tribinama, izložbama,… tako da se broj članstva udvostručio, danas na listi članova Društva imamo 702 člana. Kubanski patriotizam, jedinstvo, solidarnost, veselost, duh ambasadorka je proširila sa Kariba sve do Evrope, do prijateljske zemlje, naše domovine, Srbije.
Nema čoveka, omladinca, deteta u našoj domovini koji nisu želeli razgovarati sa ambasadorkom Mercedes na srpskom jeziku. Ova godine se navršava 70 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa dve zemlje, koje smo u saradnji sa ambasadom Republike Kube obeležili sa kulturnim manifestacijama.Sale kulturnih centara su bile pune pozitivne srpske i kubanske energije.
Komunistička Partija, predsednik Josip Broz, Nataša Radulović, generalni sekretar, Srpski Komitet za oslobođenje Petorice kubanski heroja, predsednik Goran Petronijević, advokat, Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva Beograd, potpredsednik Sveto Dobrijević, i Zorica Dobrijević Dabić, sekretar, zajedno su organizovali tribine o Petorici u 10 gradova Republike Srbije, skupljanje potpisa za Petoricu u centru Beograda, protestnu šetnju ispred ambasade SAD, deljenje žutih traka.
Govornici na tribinama pored ambasadorke Mercedes Martinez Valdes su bili: Josip Broz predsednik Komunističke Partije, Nataša Radulovic, generalni sekretar, prof.dr Ljiljana Bogoeva Sedlar, predsednik Komiteta Goran Petronijevic, advokat, Igor Petrović, književnik i kubanski interbrigadista, Boris Malagurski, srpski reditelj, prof.dr. Mila Alečković Nikolic, Dragoslava Koprivica, srpska književnica, Ljiljana Bulatović Medić, publicista.
Press konferencija je bila veoma posećena, i naišla je na veliki odjek u srpskoj javnosti. Govornici su bili: Emir Kusturica, čuveni srpski filmski reditelj, prof.dr. Oliver Antić, , danas je savetnik Predsednika Republike Srbije, prof.dr. Smilja Avramov, svetski priznati stručnjak za međunarodno pravo.
Komunistička Partija i Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva su pokrenuli akciju skupljanja potpisa da jedna ulica u Beogradu ponese ime kubanskog revolucionara Ernesta Che Guevare.
Danas Društvo sarađuje sa Evropskim društvima solidarnosti sa Kubom, koje smo imali čast da i upoznamo na Evropskim kongresima solidarnosti sa Kubom u Sofiji, 2010. i Berlinu 2012. godine.
Planiramo učešće na Trećem svetskom samitu solidarnosti sa Kubom u Havani, oktobra 2014. godine, u želji da lično upoznate delegaciju iz Republike Srbije.
U ime iskrenog prijateljstva, naše podrške kubanskoj revoluciji, ljubavi prema kubanskom narodu, stojimo na raspolaganju ambasadi Republike Kube u našoj domovini.
Poštovani Ministre, duboko smo uvereni da će Drustvo srpsko- kubanskog prijateljstva Beograd, Srpski komitet za oslobođenje Petorice kubanaca i Komunistička Partija i sa novim ambasadorom Vaše domovine u Republici Srbiji imati veliki podsticaj i nastaviti uspešnu saradnju.
Sa izrazima iskrenog prijateljstva i bratstva,
DRUŠTVO SRPSKO- KUBANSKOG PRIJATELJSTVA,
BEOGRAD
Sveto D. Dobrijević, potpredsednik
U Beogradu, 27 septembra 2013.
LA CARTA DE EL MINISTRO DE CUBA
Estimado señor Ministro,
Tenemos la libertad de dirigirnos a usted, aunque sabemos que la comunicación en la relación Ministerio de relaciones exteriores de la República de Cuba- La Asociación de Amistad serbio-cubana no es muy común y estrictamente de acuerdo con el protocolo. Lo hacemos animados por el fin de la misión diplomática de la Embajadora de la República de Cuba en la República de Serbia, Su Exelencia, Mercedes Martínez Valdés, así como por el gran deseo de nuestra Asociación, fundada en el año 2000. Por este medio, dirigiéndonos directamente a Usted, queremos expresar nuestra gran satisfacción por la exitosa cooperación que hemos tenido con la Embajadora de su patria durante su mandato en la República de Serbia. Su energía era una gran fuente de inspiración y estímulo para las actividades que nuestra Asociación ha realizado en colaboración con la Embajada de la República de Cuba.
La embajadora Martínez Valdés ha acercado la cultura cubana al pueblo Serbio, más que nunca, organizando muchas manifestaciones culturales, conciertos, tribunas, exposicones, etc., así que el número de los miembros se ha duplicado y la Asociación hoy cuenta con 702 miembros. La embajadora ha expandido el patrioismo cubano, su unidad, su solidaridad; y su espíritu alegre desde Caribes hasta Europa, hasta el amistoso país- nuestra patria Serbia.
Toda la gente, todos los jóvenes, todos los chicos – todo el mundo quiso hablar con la Embajadora Mercedes en la lengua serbia. Este año se cumplen 70 años de relaciones diplomáticas entre nuestros dos países, los que, en colaboración con la Embajada de Cuba, celebramos con una serie de eventos culturales. Los centros culturales estaban llenos de energia positiva serbia y cubana.
El partido comunista Belgrado, el Presidente Joska Broz, Natasa Radulovic- le secretaria general, el Comité de Serbia para la liberación de los Cinco Cubanos, el Presidente- abogado Goran Petronijevic, la Asociación de Amistad serbio- cubana, Belgrado, el Vicepresidente- Sveto Dobrijevic y la secretaria- Zorica Dobrijević Dabić, ellos juntos organizaron las tribunas por la libertad de los Cinco en 10 pueblos de la República de Serbia, la recogida de firmas para los Cinco en el centro de Belgrado, y la manifestación de protesta frente a la Embajada de EE.UU., donde rapartieron las cintas amarillas.
Los oradores en la tribuna, junto a la Embajadora Mercedes Martínez Valdés, fueron: Joska Broz- el Presidente del Partido Comunista, Natasa Radulovic- la secretaria general, profesora doctora Ljiljana Bogoeva Sedlar, el Presidente del Comité- abogado Goran Petronijevic, Igor Petrovic- escritor e interbrigadista cubano, Boris Malagurski- el director de cine, profesora doctora Mila Alecković Nikolic, la escritora serbia- Dragoslava Koprivica, y la publicista- Ljiljana Bulatović Medic.
La conferencia Press fue bien atendida y tuvo una fuerte resonancia en la opinión pública Serbia. Los oradores fueron: Emir Kusturica- famoso director de cine serbio, profesor doctor Oliver Antić- hoy en día el consejero del Presidente de la República de Serbia, profesora doctora Smilja Avramov- la experta de renombre mundial en el derecho internacional.
Asociación de Amistad serbio- cubana Belgradio y el Partido Comunista, Belgrado iniciaron la acción de recogida de firmas para que una calle en Belgrado lleve el nombre de revolucionario cubano- Ernesto Che Guevara.
Hoy la Asociación colabora con las Asociaciones europeas de solidaridad con Cuba, a los que tuvimos el placer de conocer en los Congresos Europeos de solidaridad con Cuba en Sofia, en el año 2010, y en Berlín 2012.
Planeamos participar en en Tercer Encuentro Mundial de Solidaridad con Cuba en Havana, en octubre de 2014, deseando que conozca en persona la delegación de la República de Serbia.
En el nombre de la amistad verdadera, de nuestro apoyo a la revolución cubana, del amor hacia pueblo cubano, le estamos disponibles a la Embajada de la República de Cuba en nuestra patria.
Estimado señor ministro, estamos profundamente convencidos de que la Asociación de Amistad serbio-cubana, Belgrado; el Comité de Serbia para la liberación de los Cinco Cubanos y el Partido Comunista-Belgrado, continuarán la exitosa colaboración con el nuevo Embajador de su patria y que tendrán gran estímulo de él.
Cordialmente, los compañeros y amigos del pueblo cubano,
En Belgrado, 27. de septimbre de 2013.
ASOCIACION DE LA AMISTAD SERBIO-CUBANA
BELGRADO
Узун Миркова 3. 11000 BELGRADO, SERBIA
Sveto D. Dobrijevic, Vicepresidente
tel: (381) 64 836 26 95
е-mail: cubalibre@open.telekom.rs
sajt: www.cubalibre.org.rs
facebook: Drustvo Srpskokubanskog Prijateljstva Beograd
youtube: Srpskokubansko prijateljstvo