Invazija u Zalivu svinja je bio pokušaj invazije naoružanih kubanskih izbeglica u južnoj Kubi koji su planirale i finansirale Sjedinjene Države sa ciljem zbacivanja vlade Fidela Kastra 1961. i označila je vrhunac američkih akcija usmerenih protiv Kube.
Američko-kubanske tenzije su započele kada je Kastro zbacio režim Fulhensia Batiste 1.januara 1959.
Ajzenhauerove i Kenedijeve administracije su ocenile da se Kastrovo kretanje prema Komunističkoj partiji ne može tolerisati i krenuli su da ga zbace. Ipak, pokušaj invazije je neslavno prošao i postao je velika međunarodna sramota za Kenedijev režim. Amerikanci poreklom sa Kube, su videli ovaj problem kao političku odluku Kenedijeve administracije da se reši dosadnih kubanskih izbeglica. Ovaj događaj se odrazio na ishode izbora pošto je veliki broj Kubano-Amerikanaca izabran u američki Kongres i uspostavio postizborne prilike koji su išli u korist Republikanskoj stranci.
Tokom debati u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, kubanski pokušaj da se osudi američka invazija nije prošao zbog veta Sjedinjenih Država. Direktna vojna intervencija od strane SAD sa ciljem zbacivanja kubanske vlade će izazvati međunarodne proteste protiv „mešanja u unutrašnja pitanja strane države“, uobičajenih u atmosferi Hladnog rata.
CIA je počela da regrutuje i obučava kubanske izbeglice za vreme Ajzenhauerove administracije, kako su se tenzije između Vašingtona i Havane zatezale, mesecima pre nego što su narušeni diplomatski odnosi sa Kubom u januaru 1961, Ipak, nije Ajzenhauer bio taj koji je progurao plan, već potpredsednik Ričard Nikson. Nikson se nakon toga uvek plašio da će njegova umešanost i odgovornost za neuspeh isplivati. CIA je u početku bila uverena da je sposobna da zbaci Kastra, imajući iskusta u uklanjanju drugih stranih vlada kao što je slučaj iranskog premijera Mohameda Mosadika 1953.
Invazija
17. aprila 1961, tri leta lakog bombardera B-26 noseći oznake Revolucionarnog vazduhoplovstva su bombardovala kubanske aerodrome San Antonio de Los Banjos, međunarodni aerodrom Antonio Maseo i aerodrom kod Sijudad Libertada. Operacija Puma, šifrovano ime dato ofanzivnim protiv-avionskim napadima na Kubanske revolucionarne snage, je zahtevala dvodnevne vazdušne napade širom ostrva da bi se efikasno uklonilo kubansko vazduhoplovstvo, obezbeđujući da će kompletnu vazdušnu nadmoć Brigade 2506 pre stvarnog iskrcavanja u Zalivu svinja. Kastro je imao saznanje o invaziji i sklonio je avione na bezbedno.
17. aprila, četiri transportera je prebacilo 1.511 kubanskih izbeglica u Zaliv svinja. Njih su pratili dva plovila za pešadijsko iskrcavanje u vlasništvu CIA, koji su nosili zalihe i opremu. Ova mala armija se nadala će naići na podršku lokalnog stanovništva, nameravajući da pređe ostrvo do Havane. CIA je pretpostavila da će invazija zapaliti iskru masovnog ustanka protiv Kastra.
Izveštaji sa obe strane opisuju tenkovske bitke koje su uključivale tešku sovjetsku opremu .
Žrtve
Kada su se borbe završile 21. aprila, 91 kubanskih izbeglica je ubijeno, a ostali su zarobljeni.
1.209 uhvaćenih izbeglica je brzo osuđeno, neki su pogubljeni, a ostatak je osuđeno na 30 godina zatvora zbog izdaje.
Kubanska vlada je u početku izjavila da su njeni gubici 87 mrtvih i mnogo više ranjenih. Broj mrtvih i nestalih u kubanskoj vojsci se penjao do 140, a onda do 161. Tako je u najviše prihvaćenim procenama, ukupno oko 2.000 kubanskih vojnika ubijeno, ranjeno ili nestalo u akciji.
Američka reakcija
Neuspeh invazije u Zalivu svinja je nanelo veliko sramotu Kenedijevoj administraciji i učinila Kastra opreznim na buduće američke intervencije na Kubi. Kao rezultat neuspeha, direktor CIA Alen Dules, zamenik direktora CIA Čarls Kabel i pomoćnik direktora operacija Ričard Bisel su primorani da podnesu ostavke. Sva trojica su bili odgovorni za planiranje operacije u CIA. Međutim, Kenedijeva administracija je nastavila nesposobne tajne operacije na Kubi, kasnije pokrenuvši Kubanski projekat da bi „pomogli Kubi da zbaci komunistički režim“. Tenzije će opet imati vrhunac u Kubanskoj raketnoj krizi 1962.
Skoro sigurno verovanje CIA da će se kubanski narod dići na ustanak i da će im se pridružiti je zasnovano da ekstremno slabom prisustvu agencije na Kubi. Kastrova kontraobaveštajna služba, koju su obučavali specijalisti iz sovjetskog bloka uključujući Enrikea Listera, se ubacila u većinu grupa otpora. Zbog ovoga, skoro sve informacije koje su dolazile od izbeglica i prebega su bile često zatrovane. Operativac CIA je intervjuisao Kubance u Havani pre invazije; u intervjuu za CNN je izjavio: “… sve što sam mogao da nađem je bilo mnogo entuzijazma za Fidela Kastra“.
Invazija je često kritikovana jer je učinila Kastra još popularnijim. Nakon početnih bombardovanja B-26, označio je revoluciju “marksističkom-lenjinističkom”. Nakon invazije, on je tražio bliže odnose sa Sovjetskim Savezom, delimično zbog zaštite, koja je pomogla krčenju puta za Kubansku raketnu krizu godinu i po dana kasnije.