SA ansamblom muzičko-scenskog spektakla “Beli ždralovi”, polovinom protekle nedelje u Stavropolju, pevalo je i plesalo više desetina hiljada ljudi. Glumica Ivana Žigon, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu, reditelj je i scenarista ove čudesne predstave kompozitor (Ninoslav Adejmović), posvećene podvizima sovjetskih vojnika, ali i zajedničkoj borbi i žrtvi ruskog i srpskog naroda protiv fašizma.

Ivana Žigon se, preksinoć, vratila iz Stavropolja i, ekskluzivno, slikom i rečju za “Novosti” prenosi utiske spektakla koji je na noge digao gotovo ceo stavropoljski kraj.

– Publika, neuhvatljiva u jednom snimku kamere, odgovorila nam je veličanstvenim pozdravom – kaže Ivana. – Pred više desetina hiljada ljudi, tokom spektakla, smenjivale su se slike ruskog nacionalnog ansambla Stavropolja u srpskim nošnjama, koji je predstavio ulogu srpskog naroda u borbi protiv fašizma. Zadivilo ih je i to kako je naša operska pevačica Marijana Šovran, poreklom iz Crne Gore, tumačila lik Majke Rusije, a operski pevač Marko Kalajanović glumio Sovjetskog vojnika, a naša balerina Ljiljana Velimirov njegovu voljenu. Ja, inače, volim da, kao reditelj, prepletem žanrove i stilove, pa, u ovom spektaklu imamo i hip-hop, koji “napada” nacionalni ples, a, onda, naša narodna igra i tradicija iznese pobedu! Volim i kada čujem operski glas uz nacionalne instrumente, kao što su gusle. I volim da čujem najstariji iskonski poklič “gange”, kao izraz borbe za slobodu. Sve je to deo ovog spektakla, a najlepši je, kada se u njemu prožimaju uloge ruskog i srpskog naroda koji se i kroz umetnost potvrđuju da smo – jednorodni.

Za Ivanu Žigon, najvažnije je, kako kaže, da je ponela utisak da se kroz ovaj spektakl ruska javnost “još jednom uverila da Srbija ne zaboravlja podvig i žrtvu ruskog vojnika”.

U objektivu tek deo publike na Trgu Heroja

– Ansambl “Drim tim” iz Jagodine – kaže nam – u spektaklu ima najnezahvalniju ulogu da tumači Hitlerovu vojsku, ali su svi priznali da su i te kako svi, učesnici spektakla i publika uživali u poslednjoj sceni, kada je `crno fašističko zlo` zgromljenom pobedom “Belih ždralova” i kada se, u spektaklu Berlin okitio belim zastavama.

Umetnici iz Srbije, priča nam Ivana, predstavljali su našu zemlju i u Memorijalnom maršu “Besmrtni puk”. Ivana je u ovom maršu nosila portret oca, Steve Žigona, koji je proveo gotovo tri godine u logoru Dahau. On se, kao četrnaestogodišnjak i skojevac suprotstavio fašističkom teroru. Upravo je on Ivanu i naučio ruske pesme o pobedi nad fašizmom, a ona ih je uplela, kao osnovu za libreto-scenario ovog muzičko-scenskog spektakla.

I, sasvim neverovatno, upravo nekoliko dana pred premijeru “Belih ždralova” u Stavropolju, Ivana Žigon je pozvana da nastupi u Minhenu i poseti Dahau, na dan njegovog oslobođenja, a na poziv sveštenstva Srpske pravoslavne crkve. Tog dana je bila i slava Svetog Nikolaja Velimirovića. Domaćini nisu znali da je njen tata proveo gotovo tri godine u logoru, a ona nije znala da je slava Svetog Nikolaja upravo na dan oslobođenja.

U Memorijalnom maršu i lik velikog Steve

– Bio je to neverovatan, sudbinski susret sa logorom – govori Ivana. – Imala sam utisak da sam se tu, upravo tu srela sa tatom. Preda mnom je bila rečica Amper koju je on, žudeći za slobodom, gledao kroz žicu logora i maštao da se u njoj okupa. Tako je, prvog dana oslobođenja logora, skočio u ovu reku i umalo umro od zapaljenja pluća… Želela sam da osetim koliko je voda bila hladna, danas, kao onog 30. aprila, davne 1945. godine… A, odgonetnula sam i tajnu zašto mi je tata često govorio: “Iška, ne znam ni sam, zašto… Ali, kad vidim žuto cveće u polju imam potrebu da zaustavim auto, uđem u polje i naberem buket”. Toga dana, kada sam bila u Dahau, videla sam oko logora bespregledna polja žutih cvetova i shvatila: za njega je do kraja života sloboda bila da možeš da ih ubereš.

Ivana kaže:

– U Stavropolju, podigla sam visoko sliku svog oca, skojevca, logoraša i osetila da je zaista tu i da će mi biti glavna podrška na premijeri predstave sa kojom bi se i te kako ponosio. Zašto? Zato što sam sa tatom pevala svaku od ovih pesama, hiljadama puta, kao u Stavropolju, što je pevao ceo ansambl našeg spektakla, u kome su i Rusi, i Srbi, i Belorusi. Uostalom, u pesmama o sovjetskom vojniku, učio me je i ruski jezik. Onaj, koji sa srpskim jezikom ima istu poruku. Poruku slobode i borbe protiv svakog zla.

“BOŽURI” SU MOJA PORODICA

Ivana Žigon će sa svojim “Kosovskim božurima” učestvovati na Danima kulture Beograda, u prestonici Rusije. “Božuri” su, kaže, njena porodica. Već trinaest godina su zajedno. Podseća da su ih do sada u Rusiju uglavnom zvali Rusi, a ovoga puta poziv im je uputila Skupština Beograda.

“PODVIG NOVOSTI”, DVA PUTA

Naša sagovornica je dva puta nagrađena u akciji “Novosti”, “Najplemenitiji podvig godine”. Prvi put kada je u Rusiju odvela 550 kosmetskih mališana iz srpskih enklava. Obezbedila 150 kompjutera i darovala deci Kosmeta. Pokrenula akciju posle koje je srpskim porodicama stiglo 14 šlepera pomoći, a uz pomoć gradske vlade Moskve, 70 povratnika u Istok dobilo je krov nad glavom. Organizovala i učestvovala u više stotina humanitarnih koncerata.