16.januara 2019, Stejt Department Sjedinjenih Američkih Država najavio je odluku da obustavi samo na 45 dana primenu poglavlja III Zakona Helms-Barton, “zbog sprovođenja pažljive revizije… u svetlu nacionalnih interesa SAD-a i napora da se ubrza tranzicija ka demokratiji na Kubi, i da se uključe elementi kao što su brutalna tiranija režima nad ljudskim pravima i osnovnim slobodama i njihova neoprostiva podrška sve autoritativnijim i korumpiranijim režimima Venecuele i Nikaragve”.

Vlada Predsednika Donalda Trampa preti da načini novi korak koji bi pooštrio, na opasan način, blokadu protiv Kube, flagrantno prekršio međunarodno pravo i direktno ugrozio suverenitet i interese trećih zemalja.

Kuba najsnažnije, najoštrije i najkategoričnije odbacuje ovu pretnju. Smatra je za neprijateljski akt ekstremne arogancije i neodgovornosti, i istovremeno osuđuje omalovažavajući i klevetnički govor javnog saopštenja Stejt Departmenta.

Zakon Helms-Barton stupio je na snagu 1996.godine. Zamišljeno je da kodifikuje i ojača politiku ekonomske, trgovinske i finansijske blokade uvedene zvanično 1962.godine, sa ciljem da zbaci i sruši vladu Kube i nametne režim po volji vlade SAD-a.

Sastoji se iz četiri poglavlja i primenjuje se od proglašenja. Odlikuje se ekstremnim ekstrateritorijalnim karakterom, budući da krši norme i principe međunarodnog prava, u suprotnosti je sa pravilima trgovine i međunarodnim ekonomskim odnosima i šteti suverenitetu drugih država, prevashodno zbog primene odredaba protiv kompanija i lica sa sedištem na teritorijama tih zemalja.

Odbačen je skoro jednoglasno od strane međunarodne zajednice pred Ujedinjenim nacijama, u specijalizovanim međunarodnim organizacijama i u regionalnim organizacijama kao što su Zajednica latinoameričkih i karipskih zemalja i Afrička unija. Više zemalja ima nacionalne zakone koji se bave ekstrateritorijalnim posledicama ovog zakona. 

Neki od osnovnih ciljeva zakona Helms-Barton su otežavanje ekonomskih, trgovinskih i finansijskih odnosa Kube sa trećim zemljama i uticanje na mogućnost privlaćenja direktnih investicija stranog kapitala za njen razvoj. Ovim ciljevima se upravo bave poglavlja III i IV ovoga zakona.

Poglavlje III pruža ovlašćenje severnoameričkim državljanima da podnesu pred sudovima SAD-a tužbe protiv bilo kog stranca koji “trguje” severnoameričkom imovinom koja je nacionalizovana na Kubi 60-ih godina, u legitimnom procesu, kako je priznao Vrhovni Sud SAD-a, što je obavljeno od strane kubanske vlade uz puno pridržavanje nacionalnog zakona i međunarodnog prava.

Jedno od najznačajnijih nelogičnosti je da navedeno poglavlje prenosi ovo ovlašćenje na vlasnike koji nisu bili državljani SAD-a u trenutku izvršenja nacionalizacije i čije navodno vlasništvo niko nije utvrdio.

Prema odredbama samog zakona Helms-Barton, svi severnoamerički predsednici od 1996, uključujući i Trampa 2017. i 2018, iskoristili su uzastopno svoje izvršno pravo da obustave primenu poglavlja III svakih šest meseci iz razloga priznavanja da je u njemu sadržan najgrublji i neprihvatljiv aspekt protiv međunarodnog prava i suvereniteta drugih država. Takođe treba shvatiti da bi njegova primena dovela do nepremostivih prepreka za bilo kakvu mogućnost rešavanja potraživanja i naknada legitimnim severnoameričkim vlasnicima.

Sa svoje strane, Pokrajinski Narodni Sud u Havani je 2.novembra 1999.godine prihvatio tužbu protiv Vlade Sjedinjenih Američkih Država za ljudsku štetu i kaznio je da sanira i obešteti kubanski narod u iznosu od 181,1 miljardi dolara, a 5.maja 2000.godine, takođe za ekonomsku štetu prouzrokovanu Kubi i kaznio je u vrednosti od 121 milijardi dolara.

Ministarstvo spoljnih poslova ponovilo je spremnost Kube da iznađe rešenje za potraživanja i uzajamne naknade. 

Ova odluka koju vlada SAD-a preti da usvoji, značila bi da bi, suprotno onome što utvrđuje međunarodno pravo i praksa međunarodnih odnosa, strani pojedinci i institucije sa legitimnim poslovanjem na Kubi, mogli da se nađu pred pretnjom da se suoče sa neosnovanim i nelegitimnim potraživanjima pred sudovima SAD-a. Poznato je politički motivisano i korumpirano ponašanje nekih sudova na Floridi, koje se često koristi kao oružje protiv Kube.

Za naš narod, predstavlja ponovno suočavanje, čvrsto, svesno i ubedljivo, sa naporima severnoameričkog imperijalizma da potčini svojoj vlasti i vođstvu sudbinu kubanske nacije.

Ako se poglavlje III primeni kako propisuje ovaj zakon i kako se preti u najavi Stejt Departmenta, svaki Kubanac i svaka zajednica u zemlji videće kako se pred sudovima SAD-a podižu tužbe zbog vlasništva nepokretnosti koje koriste, radnog mesta gde su zaposleni, škole koju pohađaju njihova deca, bolnice gde dobijaju medicinsku negu, terena na kojima se izgrađuje njihov kraj; i moći će da se uvere u težnju da se od Kubanaca prisvoji bogatstvo njihove zemlje, infrastrukture, plodnog zemljišta, industrije, rudnih resursa, energetskog potencijala i osnova na kojima se razvijaju nauka i tehnologija i pružaju usluge stanovništvu.  

Trebalo bi svi da se prisetimo abnormalnog sadržaja Bušovog plana koji detaljno opisuje i određuje način na koji će kubanske porodice i zemlja biti lišeni praktično svega.

Tokom više od 20 godina, zakon Helms-Barton rukovodio je intervencionističkim naporima anti-kubanskih sektora u SAD-u da naude kubanskom narodu i potkopaju njegov suverenitet. Zahvaljujući njegovoj primeni, odobrene su stotine miliona dolara da se sruši unutrašnji poredak na Kubi i uvedene su nebrojene mere da bi pokušala da se izazove promena režima. Njegov ekonomski efekat imao je visoku cenu po napore razvitka zemlja i dobrobit stanovništva, sa humanitarnim posledicama koje nisu veće zahvaljujući režimu socijalne pravde koji vlada na Kubi.

Nastojanje da se u potpunosti primeni poglavlje III je u suprotnosti sa stavom važnih vladinih agencija SAD-a i posledica je moći i uticaja koje su dostigle u vladi osobe čija je politička karijera obeležena nemoćnom ogorčenošću protiv Kube i počiva na upotrebi laži i ucena.

Veći deo javnog mnjenja SAD-a se dosledno protivi ekonomskoj blokadi, prema podacima najstručnijih istraživanja.

Istorija beleži dovoljno jasno da politika ekonomske blokade i bilateralnih problema između Kube i SAD-a ne vode poreklo od pravednih nacionalizacija koje je, u skladu sa zakonom i sa legitimnim pravom, izvršila revolucionarna vlada. Vojne, ekonomske i terorističke agresije SAD-a protiv Kube počele su da se sprovode protiv Kube pre nego što su izvršene temeljne aktivnosti nacionalizacije severnoameričke imovine.

Poznato je da svaka nacionalizacija strane imovine, uključujući i severnoameričku, sadrži u zakonu dogovor o naknadi, o čemu vlada SAD-a nije htela da diskutuje, dok je isto učinjeno sa vladama drugih zemalja koja su imala potraživanja, pri čemu su sve primile odgovarajuću naknadu. 

Ministarstvo spoljnih poslova ponavlja postulate Zakona o reafirmaciji kubanskog dostojanstva i suvereniteta (Zakon br.80), i naglašava da je zakon Helms-Barton nelegalan, neprimenjiv, bez pravne važnosti i uticaja. S tim u vezi, smatra ništavnom svaku tužbu koja se poziva na isti, bilo fizičkog ili pravnog lica, bilo kog državljanstva ili nacionalnosti.

Vlada Kube zadržava pravo da odgovori blagovremeno na ovaj novi vid agresije.

Havana, 17.januar 2019.

https://misiones.cubaminrex.cu