Govor Ambasadora Gustavo Tristá del Todo na prijemu povodom Pobede Revolucije
Pobeda Kubanske Revolucije 1.januara 1959. bio je događaj bez presedana u zapadnoj hemisferi, autentičan po svojoj prirodi. Bio je to politički i društveni fenomen koji je predstavljao odgovor, ne samo na istorijski trenutak, već je sadržao u sebi kontinuitet čitave tradicije borbi.
Pozadina je poznata. 10.oktobar 1868. označio je početak Revolucije, koja je uspela da prevaziđe gorka nazadovanja kao što je neuspeh Desetogodišnjeg rata protiv španske metropole.
Usledio je Potrebni rat, koji je organizovao Apostol nezavisnosti Hose Marti. Rat je kulminirao pobedom Oslobodilačke vojske, sastavljene od šefova i vojnika obučenih u sred borbe i bez prethodne vojne obuke, veličine Antonija Masea i Maksima Gomesa.
Kasnije, kada je Španija bila praktično poražena, nametnuta je severnoamerička intervencija, koja je dovela do posredovanih republičkih i servilnih vlada. Vrhunac je bio državni udar Fulhensija Batiste, čija se vlada istakla po korupciji, mučenju, zločinima i zlostavljanjima svih vrsta protiv kubanskog naroda. Diktatura je uživala podršku američkih vlasti u svakom trenutku.
To je izazvalo napad na kasarnu Monkada i Karlos Manuel de Sespedes 26. jula 1953. godine pod komandom Fidela Kastra, koji je vodio grupu mladih ljudi koji su bili spremni da umru ukoliko je to bilo potrebno, uključujući i Raula Kastra, koji će kasnije postati komandant. Te akcije su propale i rezultirale su velikim brojem ubistava zatvorenika.
Nešto kasnije kada su već bili na slobodi, Fidel i njegovi ljudi su krenuli u izgnanstvo u Meksiko, gde su pripremili ekspediciju brodom Granma 2. decembra 1956. godine, kojoj su se pridružili novi borci, uključujući Ernesta Če Gevaru.
U Sijera Maestri je bila uspostavljena čvrsta gerilska baza, čije su akcije kasnije proširene na ostatak zemlje. Intenziviranje borbe dovelo je do poraza Batistinog režima i dolaska na vlast revolucionarne moći, što je datum koji danas slavimo.
Revolucija je od početka bila podvrgnuta svim vrstama agresija i pretnji, podsticanih i podržavanih od strane uzastopnih američkih administracija. To je uključivalo delovanje naoružanih bandi, planove atentata na Fidela i druge vođe, sabotaže i terorizam u celoj zemlji, a posebno plaćeničku invaziju na Plažu Hiron.
Iz tog perioda datira i ekonomska, trgovinska i finansijska blokada koja još uvek vrši pritisak na kubansku ekonomiju, sa željom da se izazove rušenje Revolucije, međutim bez rezultata. To je nesumnjivo jedan tužan rekord na svetskoj sceni, u nastojanju jedne velike sile da uguši jednu malu zemlju.
Revolucija se suočila sa agresivnošću dvanaest uzastopnih američkih administracija, a aktuelna naizgled ima za cilj da održi sukob. Naša vlast je u više navrata izrazila spremnost da se uspostavi odnos mira, poštovanja i uzajamne koristi, uprkos razlikama.
Upravo ovog 16. januara, Stejt Department Sjedinjenih Američkih Država objavio je odluku da obustavi samo na 45 dana primenu poglavlja III Zakona Helms-Barton, zbog sprovođenja pažljive revizije.
Reč je o zakonu koji je usvojen 1996. godine za vreme predsedavanja Villiama Klintona, kojim se utvrđuje da bilo koja ne-američka kompanija koja ima poslovanje sa Kubom na mestu eksproprisanih nepokretnosti može biti podvrgnuta pravnoj odmazdi. To grubo krši međunarodno pravo i napada suverenitet i interese trećih zemalja.
Kuba najsnažnije, najoštrije i najkategoričnije odbacuje ovu pretnju. Svi severnoamerički predsednici od 1996, uključujući i Trampa 2017. i 2018, iskoristili su uzastopno svoje izvršno pravo da obustave primenu poglavlja III svakih šest meseci.
Kao što je izjavio Raul pre nekoliko dana, 60 godina nakon Pobede možemo potvrditi da nas ne zastrašuje jezik sile ili pretnji.
Revoluciju nije moguće zamisliti a da se ne setimo lika Vrhovnog Komandanta Fidela Kastra.
On je bio taj koji je doveo do Pobede 1959. i koji je šezdeset godina predvodio naš narod u izgradnji pravednijeg društva, u čijem je središtu ljudsko biće. Zahvaljujući njemu, Revolucija i njeni uspesi opstaju uprkos spoljašnjim pretnjama.
Na ovako važnu godišnjicu, odajemo počast životu i radu Fidela, sa uverenjem da njegove ideje nikada neće nestati, i uz obavezu da nastavimo napred.
Veliko Vam hvala.