24Jan, 2019
Dr Dia Nader de El Andari Ambasadorka Bolivarijanske Republike Venecuele u Srbiji

Mi se zaista nadamo da će se ipak poštovati međunarodno pravo, suverenitet jednog naroda i njegova volja i da situacija u Venecueli neće biti rešavana vojnim putem, kaže u ekskluzivnom intervjuu Sputnjiku otpravnik poslova te zemlje u Srbiji Dija Nader de el Andari.

Samo dve nedelje po inauguraciji Nikolasa Madura, na novi šestogodišnji predsednički mandat, posle pobede na predsedničkim izborima, za privremenog predsednika Venecuele proglasio se aktuelni predsednik skupštine Huan Gvaido. Komentarišući najnoviju situaciju u Venecueli, otpravnica poslova Andari je izrazila očekivanja da Venecuela ipak neće biti suočena sa vojnom intervencijom.

U Venecueli je u toku ozbiljna politička kriza, praćena sukobima. Može li ona biti rešena mirnim putem?

— Ono što se dešava u Venecueli nije politička kriza, već je reč o posledicama jedne ekonomske krize koja je indukovana i nametnuta od strane SAD, EU… Radi se o nečemu što je počelo pre dolaska predsednika Nikolasa Madura na vlast, još za vreme Uga Čavesa, kada je protiv nas počeo da se vodi rat na više nivoa. Ovo danas što vidimo je da Sjedinjene Američke Države, bez ikakvih maski, bez sakrivanja, pokušavaju da svrgnu vlade, pa tako i našu. Potpredsednik SAD Majk Pens je pre nekoliko dana otvoreno pozivao oružane snage Venecuele da se okrenu protiv svog predsednika.

Treba napomenuti da su 20. maja prošle godine održani predsednički izbori na kojima je Maduro sasvim legitimno pobedio, a 10. januara ove godine je položio predsedničku zakletvu. Njegovoj inauguraciji prisustvovali su predstavnici 90 država i treba reći da je na predsedničkim izborima maja prošle godine bila izlaznost od 47 odsto, što je mnogo više nego u nekim drugim zemljama.

Moram da kažem da, kao i moja vlada, ja venecuelansku opoziciju koja zove na invaziju, na direktnu intervenciju u Venecueli, smatram izdajnicima iz prostog razloga što je tog 20. maja predsednik Maduro izašao na izbore koje je sama opozicija zahtevala i skoro sedam miliona venecuelanskih građana je glasalo za predsednika Madura. Izborima je prisustvovalo više od 200 međunarodnih posmatrača iz svih zemalja, uključujući i zemlje EU. A ono što rade zemlje EU i SAD trenutno u Venecueli jeste kršenje načela međunarodnog prava.

Vašington je odmah priznao samoproglašenog predsednika Huana Gvaida, a niz drugih država, Rusija i Kina to nisu učinile, naprotiv, i svet se zapravo podelio oko toga. Kako to komentarišete, šta će se dalje dešavati?

— Situacija u kojoj se nalazimo je ona koju je upravo opozicija u zemlji, zajedno sa SAD, želela da prizove. To je ono što se desilo u Libiji, što se desilo u Siriji, i to je upravo ono što se sada dešava u Venecueli. Stvara se jedna vrsta vlade u inostranstvu i onda države kao SAD i EU utiču na druge zemlje u svetu da počinju da ih priznaju. Ako pogledate šta se dešavalo u Siriji, Libiji, vidite da SAD ne poštuju nijednu međunarodnu instituciju, njih ništa ne interesuje. Nije važan ni veto pred Savetom bezbednosti UN. One uvek rade ono što žele.

Venecuela je jedna izuzetno bogata država, a ono što njih interesuje jesu prirodni resursi Venecuele. Kada govorimo o nafti, potrebno je svega četiri do pet dana da ta nafta iz Venecuele tankerima stigne u SAD, za razliku od 45 dana koji su potrebni da stigne sa Bliskog istoka. Pored toga, Venecuela predstavlja kapiju, vrata za ulazak na kontinent Južne Amerike. SAD su od početka rekle da tu ne žele drugog Fidela Kastra i htele su da završe sa Čavezom.

Maduro stalno poziva na dijalog, na mirno rešenje sukoba. Jako je tužno to što SAD, EU i još neke zemlje priznaju osobu koja nije bila izabrana legitimnim putem za predsednika Venecuele.

Mi se zaista nadamo da će se dobro proanalizirati ova situacija i da će se poštovati međunarodno pravo, suverenitet jednog naroda i njegova volja. Mi smo sigurni da će naš herojski bolivarski narod, da će naša vlada i naše oružane snage odoleti, izdržati i uvek se nadamo da će se sve rešiti mirnim putem zato što je narod taj koji uvek plati najveći ceh. Uvek bude mrtvih, bude destrukcije. Ne želimo da se desi ono što se desilo sa Sirijom, ne želimo da se takvo uništenje desi Venecueli.

 

Da li mislite da postoji opasnost od vojne intervencije SAD?

— SAD su izabrale pravi trenutak, a već su primenili slično sa vladama kao što je bilo sa Lulom da Silvom u Brazilu, sa Kristinom Kirhner u Argentini, sa vladom u Hondurasu. Sada se to dešava u Nikaragvi. Naravno, to su učinili kršeći međunarodno pravo. Pokušali su svašta počev od parlamentarnih udara, napada putem svetskih medija. Oni definitivno imaju višestruka sredstva i mogućnosti da završe i okončaju sa nekom vladom.

Mi se nadamo da će latinoamerički narodi da se podignu u svakoj od zemalja Latinske Amerike, a što se tiče Venecuele, ona se neće predati. Mi imamo izuzetno odane, lojalne oružane snage. Imamo miliciju koja takođe sarađuje sa narodom, a on je takođe pripremljen za ovakve situacije. Oni su, dakle, višestruko potvrdili svoju odanost predsedniku Maduru u prethodnom periodu.

Da li će Venecuela tražiti da o ovoj situaciji raspravlja Savet bezbednosti UN?

— Naš predsednik je otvoren. Kao što sam već rekla, on poziva na dijalog. Nažalost, međunarodni organi nisu učinili ono što je trebalo da bi izbegli da se uopšte dođe do ove situacije. Organizacija američkih država, čiji se generalni sekretar prodao Sjedinjenim Američkim Državama, instrument je koji se koristi protiv Venecuele, pritom kršeći upravo povelju Organizacije američkih država.

Verujem da će ova tema biti razmatrana pred Savetom bezbednosti UN i da će se zahtevati da se poštuje međunarodno pravo kad je naš slučaj u pitanju.

U kom slučaju bi se Venecuela obratila nekome ili nekoj od država za pomoć?

— Imamo podršku Rusije i Kine. Ove dve države su bile izuzetno jasne, takođe i Iran, Turska. Više je od 90 država koje nas podržavaju. Veoma je jasno da te države i Venecuela imaju bilateralne sporazume na svim poljima, uključujući i vojne sporazume.

Zahvalna sam Rusiji na podršci koju nam pruža na svim poljima. I Kini, takođe. Naravno, nadamo se da se ova situacija može rešiti mirnim putem i da naša zemlja neće doći do toga da sve ovo mora da se rešava oružjem i da se druge zemlje neće mešati. I upravo zahvaljujući svoj podršci koji nam pružaju ove države, mi se zaista nadamo da neće doći do toga da naša zemlja bude suočena sa direktnom vojnom intervencijom, da ćemo to moći da izbegnemo.

Da li ovo što se sada dešava u Venecueli smatrate završnim činom promene režima od strane SAD u državama Latinske Amerike, koji se u poslednje vreme događaju?

— Svi koraci su već primenjeni na primeru Venecuele i nisu uspeli da postignu ono što su želeli, pa ni u tom poslednjem kada su pokušali da ubede oružane snage da se okrenu protiv svog predsednika i da izazovu vojni udar. Ono što oni naravno žele, jeste da izazovu građanski rat. Međutim, ni u tome nisu uspeli. Takođe su mobilisali sve desničarske vlade širom Latinske Amerike.

Svašta su oni pokušali da postignu u Venecueli, ali nisu uspeli u tome. Oprostite mi što stalno ponavljam da u tome nisu uspeli. Upravo to me i plaši, bojim se šta još mogu da smisle, šta još može da im padne na pamet da taj severnoamerički imperijalizam primene na nas u Venecueli.