Declaración del Gobierno Revolucionario en serbio.

Kubanska Revolucija ponavlja svoje čvrsto opredeljenje da se suoči sa agresivnom eskalacijom Sjedinjenih Država

Danas, 17.aprila, obeležava se godišnjica od početka vojne agresije na Plaži Hiron 1961.godine. Odlučan odgovor kubanskog naroda u odbranu Revolucije i socijalizma doveo je za samo 72 sata do prvog vojnog poraza imperijalizma u Americi

Neobično je to što je isti datum odabran od strane vlade Sjedinjenih Američkih Država da se najavi usvajanje novih mera agresije protiv Kube i pooštravanje primene Monroove doktrine.

Revolucionarna Vlada najsnažnije odbacuje odluku da se dozvoli u budućnosti da se preduzimaju mere pred severnoameričkim sudovima u vezi sa sudskim tužbama protiv kubanskih i stranih institucija van jurisdikcije Sjedinjenih Država, i da se pooštri sprečavanje rukovodstva i rodbine preduzeća koja legitimno ulažu na Kubu, na posedima koji su bili nacionalizovani. Radi se akcijama koje su obuhvaćene Zakonom Helms Barton i koje su odavno bile odbačene od strane međunarodne zajednice, koje je kubanski narod odbacio od samog usvajanja i primene 1996.godine, a čiji je glavni cilj nametanje kolonijalne vladavine našoj zemlji.

Odbacujemo takođe odluku da se ponovo ograniče uplate koje kubanski rezidenti u SAD-u šalju svojoj rodbini i bližnjima, da se još više ograniče putovanja severoameričkih državljana na Kubu, i da se primene dodatne finansijske sankcije.

Energično odbacujemo navode da su se na Kubi dogodili napadi protiv severnoameričkih diplomata.

Nastoje da opravdaju svoje akcije, kao što im je već običaj, lažima i ucenama.

General Vojske Raul Kastro izjavio je 10.aprila: “Okrivljuje se Kuba za sva zla, koristeći laž u najgorem stilu hitlerovske propagande”.

Da bi se prikrio i opravdao očigledan poraz zlokobnog manevra državnog udara da se odredi iz Vašingtona uzurpirajući “predsednik” u Venecueli, vlada Sjedinjenih Država pribegava klevetama.

Ona optužuje Kubu da je odgovorna za snagu i čvrstinu koju su pokazale bolivarska i čavistička vlada, narod te zemlje i građansko-vojna unija koja brani suverenitet njihove nacije. Bezočno laže tvrdeći da Kuba ima hiljade vojnih i bezbednosnih pripadnika u Venecueli, koji utiču i određuju događaje u toj bratskoj zemlji.

Cinično okrivljuje Kubu za ekonomsku i društvenu situaciju sa kojom se suočava Venecuela nakon godina brutalnih ekonomskih sankcija, smišljenih i primenjenih od strane Sjedinjenih Država i nekoliko saveznika, upravo da bi se ekonomski ugušila i da bi se izazvala patnja stanovništva.

Vašington ide u takvu krajnost da pritiska vlade trećih zemalja da pokušaju da ubede Kubu da povuče ovu navodnu i neverovatnu vojnu i bezbednosnu podršku, pa čak i da prestane da pruža podršku i solidarnost Venecueli.

Aktuelna vlada Sjedinjenih Država je poznata, u sopstvenoj zemlji ali i na međunarodnom planu, po beskrupuloznoj tendenciji da se koristi lažima kao sredstvom u nacionalnoj i spoljnoj politici. To je navika koja je u skladu sa starom praksom imperijalizma.

Još su sveže slike Predsednika Džordža V. Buša, uz podršku aktuelnog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, kako nedolično lažu o navodnom oružju za masovno uništenje u Iraku, što je laž koja je poslužila kao izgovor da se napadne ta zemlja Srednjeg istoka.

Istorija beleži takođe eksploziju borbenog broda Mejn u Havani i samoizazvanog incidenta u zalivu Tonkin, što su epizode koje su poslužile kao izgovor da se započnu predatorski ratovi na Kubi i Vijetnamu.

Ne smemo zaboraviti da su Sjedinjene Države koristile lažnu kubansku oznaku, naslikanu na avionima koji su izvršili bombardovanje u uvodu u agresiju na Plaži Hiron, kako bi sakrili da su oni zapravo severnoamerički.

Mora biti jasno da lažne optužbe Sjedinjenih Država počivaju na potpunoj i namernoj laži. Njihove obaveštajne službe imaju više nego dovoljno dokaza, verovatno više nego bilo koja druga država, da znaju da Kuba nema vojnike niti učestvuje u vojnim ili bezbednosnim operacijama u Venecueli, iako je suvereno pravo dve nezavisne zemlje da odluče kako će sarađivati u sektoru odbrane, što nije na SAD-u da dovodi u pitanje.

Oni koji optužuju imaju više od 250 hiljada vojnika, u 800 vojnih baza u inostranstvu, a deo njih je u našoj hemisferi.

Njihova vlada takođe zna da, kako je Kuba javno i više puta izjavila, oko 20 hiljada kubanskih saradnika, više od 60% žena, obavljaju u toj latinoameričkoj zemlji iste zadatke koje trenutno obavlja još oko 11 hiljada stručnjaka naše zemlje u 83 zemlje: doprinose pružanju osnovnih društvenih usluga, uglavnom u oblasti zdravstva, što je priznato od strane međunarodne zajednice.

Takođe je apsolutno jasno da čvrsta solidarnost sa bratskom Bolivarskom Republikom Venecuelom predstavlja pravo Kube kao suverene države i takođe je dužnost koja je deo tradicije i neotuđivih principa spoljne politike kubanske Revolucije.

Nikakva pretnja odmazdom protiv Kube, nikakav ultimatum ili ucena sadašnje američke vlade neće odvratiti internacionalističko ponašanje kubanske nacije, uprkos razornoj ljudskoj i ekonomskoj šteti koju genocidna blokada nanosi našoj zemlji.

Važno je setiti se da su mafijaške pretnje i ultimatum već korišćeni u prošlosti kada je internacionalističkim naporima Kuba podržala oslobodilačke pokrete u Africi, dok su Sjedinjene Države podržavale sramotni režim aparthejda. Namera je bila da se Kuba odrekne solidarne posvećenosti afričkim narodima u zamenu za obećanje oproštaja, kao da Revolucija mora biti pomilovana od strane imperijalizma.

U tom trenutku, Kuba je odbacila ucenu, kao što je odbacuje i danas, uz veliki prezir.

General Vojske Raul Kastro podsetio je 10. aprila: “Za 60 godina suočavanja sa agresijom i pretnjama mi Kubanci smo iskazali čeličnu volju da se odupremo i da prevaziđemo najteže okolnosti. Uprkos svojoj ogromnoj moći, imperijalizam ne poseduje sposobnost da slomi dostojanstvo ujedinjenog naroda, ponosnog na svoju istoriju i slobodu koju je osvojio uz toliko žrtvovanja”.

Vlada Kube poziva sve članove međunarodne zajednice i američke državljane da zaustave iracionalnu eskalaciju i politiku neprijateljstva i agresije vlade Donalda Trampa. Države članice Ujedinjenih nacija s pravom iz godine u godinu zahtevaju gotovo jednoglasno kraj ovog ekonomskog rata. Narodi i vlade našeg regiona moraju postići da principi Proglašenja Latinske Amerike i Kariba zonom mira prevladaju za dobrobit svih.

Predsednik Državnog saveta i Saveta ministara Migel Dijas Kanel Bermudes izjavio je 13. aprila: “Kuba i dalje veruje u svoje snage, u svoje dostojanstvo, kao i u snagu i dostojanstvo drugih suverenih i nezavisnih država. Ali takođe i dalje veruje u severnoamerički narod, u domovinu Linkolna, koji se stidi onih koji deluju izvan univerzalnog zakona u ime celog severnoameričkog naroda.”

Još jednom, Kuba odbacuje laž i pretnje, i ponavlja da njen suverenitet, nezavisnost i posvećenost ciljevima naroda Latinske Amerike i Kariba nisu predmet pregovora.

Na dva dana od obeležavanja 58. godišnjice pobede na Plaži Hiron, istorijske tačke nacionalne geografije gde su plaćeničke snage podstaknute imperijalizmom doživele poraz, kubanska Revolucija ponavlja svoju čvrstu odlučnost da se suoči i prevaziđe agresivnu eskalaciju Sjedinjenih Država.

Havana, 17.april 2019.