Gospodine Predsedniče,

Gospodo šefovi država i Vlada;

Cenjeni delegati i delegatkinje:

          Izražavam iskreno saučešće zajednici Bahama povodom gubitka života i strašnog uništenja prouzrokovanih uraganom Dorian. Pozivam međunarodnu zajednicu da mobilizuje sve resurse kako bi pružila pomoć.

          Gospodine Predsedniče:

Pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija prijavljujem da je Vlada Sjedinjenih američkih država poslednjih meseci pokrenula primenu kriminalnih i  nekonvencionalnih mera kako bi sprečila isporuku goriva sa raznih tržišta našoj zemlji, uz pretnje i progon svih kompanija koje gorivo dostavljaju, vlada, brodarskih i osiguravajućih kompanija.

          Kao rezultat svega, suočili smo se sa velikim teškoćama u garantovanju isporuke goriva neophodnog za svakodnevnu aktivnost zemlje, što nas je primoralo da usvojimo privremene hitne mere, koje su moguće samo u jednoj organizovanoj državi, sa jedinistvnim i solidarnim  narodom, spremnim da se odbrani od stranih agresora i sačuva postojeću društvenu pravdu.

          Prošle godine amreička Vlada je pooštrila blokadu i neprijateljske mere protiv Kube. Naložili su dodatne prepreke spoljnoj trgovini i pojačalii progon naših bankarskih i finansijskih odnosa sa ostatkom sveta. Takođe su ekstremno ograničili putovanja ili bilo kakvu interakciju između naših naroda. Sve to ometa veze i kontakte sa domovinom svih Kubanaca koji žive u Sjedinjenim državama.

          Imperijalističku strategiju protiv Kube do danas predvodi zloglasni memorandum koji je 1960. godine potpisao državni podsekretar Lester Malori i koji kaže “…Ne postoji efikasna politička opozicija (…) Jedini mogući način da se izgubi unutrašnja podrška (Vlade) je da izazovemo razočarenje i obeshrabrenje ekonomskim nezadovoljstvom i teškoćama (…) Potrebno je brzo primeniti sva moguća sredstva za slabljenje ekonomskog života (…) uskraćivanjem novca i zaliha  Kubi, kako bi  se smanjile zarade, sa ciljem da izazove glad, očaj i rušenje Vlade”.

          Nelegalni Helms-Bartonov zakon iz 1996. godine predvodi agresivno ponašanje Sjedinjenih država protiv Kube. Njegova suština je namera da se dovede u pitanje pravo na samoopredeljenje i nezavisnost kubanskog naroda.

          Takođe, ovaj zakon pretpostavlja nametanje američkog pravnog autoriteta i nadležnosti njihovih sudova o trgovinskim i finansijskim odnosima bilo koje zemlje sa Kubom, kako bi pogazili međunarodno pravo, nacionalnu i jurisdikciju trećih zemalja, kao i uspostavili navodni zakonski primat i političku volju Sjedinjenih država nad njima.

          Ekonomska, trgovinska i finansijska blokada i dalje predstavlja prepreku razvoju naše zemlje, kao i napretku procesa aktualizacije socijalističkog modela ekonomskog i društvenog razvoja koji je naša država planirala. Nove mere posebno utiču na nedržavni sektor naše ekonomije.

          Svake godine, Sjedinjene države izdvajaju desetine miliona dolara iz saveznog budžeta za političku subverziju, s ciljem zbunjivanja i slabljenja jedinstva našeg naroda, što se ispoljava kroz usklađenu propagandnu kampanju koja ima za cilj diskreditaciju revolucije, njenih predvodnika, slavne istorijske zaostavštine, diskreditovanja ekonomske i socijalne politike u korist razvoja pravde i uništavanje ideja socijalizma.

          Prošlog četvrtka, na osnovu grube klevete, Stejt department je objavio da Prvi sekretar Komunističke partije Kube, General vojske Raul Kastro Ruz, neće moći da dobije ulaznu vizu tu državu. To je jedna akcija, bez praktičnog cilja, čija je namera da teško povredi dostojanstvo Kube i osećanja našeg naroda. To je samo izborna strelica koja je usmerena na kubansko-američku krajnju desnicu. Međutim, otvorene i uvredljive neistine koje se koriste kako bi se taj potez opravdao, i koje ja najoštrije odbacujem, održavaju suštinu i trulež na koju se opredeljuje ova Vlada SAD, gušeći se u korupciji, laži i nemoralu.

          Sve ove akcije krše međunarodno pravo i Povelju Ujedinjenih nacija.

          Poslednji izgovor, koji je ovde prošlog utorka izložio predsednik Donald Tramp, jeste da se Kuba okrivljuje za neuspeh nasilnog rušenja Vlade Bolivarske republike Venecuele. Kako bi sakrili podvig venecuelanskog naroda, jenkijevski portparoli su više puta koristili vulgarnu klevetu da naša zemlja ima “između 20.000 i 25.000 vojnog osoblja u Venecueli”, i da “kubanski imperijalizam dominira” nad tom zemljom.

          Nekoliko minuta ranije, tog utorka, predsednik Brazila je koristio je na ovoj govornici knjigu neistina napisanu u Vašingtonu, dopunjenu besramnom cifrom od  “oko 60.000 kubanskog vojnog osoblja” u Venecueli.

          Kao deo svoje anti-kubanske opsesije, aktuelna Vlada Sjedinjenih država, zajedno sa Brazilom, napada  međunarodne programe medicinske saradnje koje Kuba ima sa desetinama zemalja u razvoju, koji su usmereni  ka zajednicama kojima je to najpotrebnije i zasnovani na osećaju solidarnosti i dobrovoljnoj dostupnosti stotina hiljada kubanskih profesionalaca, a izvršavaju se na osnovu sporazuma o saradnji koji su potpisani sa vladama tih zemalja i koji su priznati od međunarodne zajednice, ove Organizacije i Svetske zdravstvene organizacije dugi niz godina, kao primer Saradnje Jug-Jug.

          Rezultat svega je da su mnoge brazilske zajednice bile lišene besplatne i kvalitetne zdravstvene usluge koja je, u okviru progama “ Više lekara”, stavljala na raspolaganje više hiljada kubanskih stručnjaka.

          U ovom periodu je bilo dosta pretnji i sramnih ucena, kao i nemoralnih poziva da naša država izda svoje principe i međunarodne obaveze u zamenu za naftu pod uslovima koji se tiču tuđih interesa i sumnjivim prijateljstvima.

          Obeležavajuči 60. godišnjicu pobede Revolucije kojom su Kubanci postigli istinsku i definitivnu nezavisnot, Prvi sekretar Raul Kastro je rekao “…mi, Kubanci, smo spremni da se odupremo jednom scenariju konfrontacije koji ne želimo, i nadamo se da najuravnoteženiji umovi američke Vlade to takođe mogu izbeći.”

          Ponovili smo da se, čak i u trenutnim okolnostima, ne odričemo volje za uspostavljanjem civilizovanog odnosa sa Sjedinjenim državama, zasnovanog na međusobnom poštovanju i priznavanju naših velikih razlika.

          Znamo da je to želja našeg naroda, kao i da je to osećaj koji deli većina ljudi u Sjedinjenim državama, kao i Kubanci koji tu žive.

          Na isti način potvrđujem da ekonomska agresija, koliko god teška bila, uz pretnje i ucene, neće nas naterati ni na jedan ustupak. Ko poznaje istoriju Kubanaca u dugoj borbi za postizanjem emancipacije i čvrstoj odbrani osvojene slobode i pravde, shvatiće bez greške težinu, iskrenost i autoritet ovih ubeđenja i pristupa našeg naroda.

          Gospodine Predsedniče:

          Bilateralni odnos Kube i Venecuele je zasnovan na međusobnom poštovanju i istinskoj solidarnosti. Bez oklevanja podržavamo legitimnu Vladu kojom predsedavaju kolega Nikolas Maduro Moros i građansko-vojna unija bolivarskog i čavističkog naroda.

          Osuđujemo ponašanje Sjedinjenih država protiv Venecuele, usredsređeno na promovisanje državnog udara, atentata, ekonomskog rata i sabotaže snabdevanja električnom energijom. Odbacujemo primenu strogih jednostranih prisilnih mera i oduzimanje njihove imovine, kompanija i prihoda od izvoza. Ovi potezi predstavljaju ozbiljnu pretnju regionalnom miru i sigurnosti i direktan napad na narod Venecuele, sa namerom da ga porazi na najokrutniji način.

          Pozivamo sve da postanu svesni ovih činjenica i zahtevaju prestanak jednostranih prisilnih mera, da odbace upotrebu sile i podstaknu pristojan dijalog zasnovan na principima međunarodnog prava i ustavnog poretka te države.

          Pre nekoliko dana, Sjedinjene države i nekolicina zemalja su odlučili da aktiviraju zastareli Međuamerički ugovor o recipročnoj pomoći kojim se razmatra upotreba vojne sile. To je apsurdna odluka koja predstavlja istorijski korak unazad i opasnost po regionalni mir i sigurnost, i  koja pretenduje da opravda, koristeći pravna sredstva, intervencije u unutrašnje poslove Bolivarske republike Venecuele.

          To je takođe grubo kršenje Proglasa Latinske Amerike i Kariba kao zona mira koji su njihovi šefovi država i vlada potpisali u Havani u januaru 2014. godine.  Slično značenje ima i odluka SAD o ponovnom oživljavanju fatalne Monroove doktrine, instrumenta za dominaciju imprerijalizma pod kojim su se u Našoj Americi dogodile vojne intervencije i invazije, državni udari, vojne diktature i najstrašniji zločini.

          Kao što smo videli pre nekoliko dana u ovoj Skupštini, Predsednik Sjedinjenih država ima naviku da napada socijalizam u brojnim javnim izlaganjima, sa ciljevima koji se jasno odnose na izbore i promovišući makartističku netrpeljivost prema onima koji veruju u mogućnost boljeg sveta i imaju nadu za život u miru, u održivom skladu sa prirodom i u solidarnosti sa drugima.

          Predsednik Tramp ignoriše ili se trudi da sakrije da je neoliberalni kapitalizam odgovoran za rastuću ekonomsku i socijalnu nejednakost koja danas pogađa čak i najrazvijenija društva i da on, po svojoj prirodi, podstiče korupciju, društvenu marginalizaciju, rast kriminala, rasnu netoleranciju i ksenofobiju; on takođe zaboravlja ili nije upoznat da su iz kapitalizma proistekli fašizam, aparthejd i imperijalizam.

          Vlada Sjedinjenih država predvodi jedan težak progon protiv političkih lidera i narodnih i  društvenih pokreta, uz pomoć skandalozno izmanipulisane i politički motivisane kampanje i sudskih procesa, sa ciljem da preokrene politike koje su, uz suverenu kontrolu prirodnih resursa i postepenim eliminacijama društvenih razlika osnovale pravednija i solidarnija društva, koja su predstavljala izlaz iz ekonomske i socijalne krize i nadu za narode Amerike.

          Isto su uradili i sa bivšiim predsednikom Brazila, Luizom Ignasio Lula da Silvom, za koga zahtevamo slobodu.

          Odbacujemo pokušaje upućene iz Vašingtona za destabilizaciju Vlade Nikaragve i potvrđujemo nepromenjenu solidarnost sa predsednikom Danielom Ortegom.

          Solidarišemo se sa narodima na Karibima koji zahtevaju legitimnu odštetu zbog užasnih posledica ropstva, kao i pravičnog, posebnog i drugačijeg tretmana koji zaslužuju.

          Potvrđujemo istorijsku posvećenost samoopredeljenju i nezavisnosti bratskog naroda Portorika.

          Podržavamo legitiman zahtev suvereniteta Argentine nad Malvinskim ostrvima, Južnom Džordžijom i Južnim sednvičkim ostrvima.

          Gospodine Predsedniče:

          Ponašanje trenutne Vlade Sjedinjenih država i njena strategija vojne i nuklearne dominacije predstavljaju pretnju međunarodnom miru i bezbednosti. Ta Vlada održava oko 800 vojnih baza širom sveta. Unapređuje projekte militarizacije svemira i sajber prostora, kao i prikrivenog i ilegalnog korišćenja informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Povlačenje Sjedinjenih država iz Ugovora o nuklearnim silama srednjeg dometa i neposredni početak proba raketa srednjeg dometa preti da stvori početak nove trke za naoružanjem.

          Predsednik Saveta države i Ministara, Migel Dijaz-Kanel Bermudez rekao je prošle godine pred ovom Skupštinom sledeće: “…Praktikovanje multilaterizma i potpuno poštovanje principa i normi međunarodnog prava za napredak ka multipolarnom i demokratskom i pravičnom svetu jesu uslovi za garanciju mirnog suživota, očuvanje međunarodnog mira i sigurnosti i trajno rešenje sistematskih problema.”

          Ponavljamo neograničenu podršku sveobuhvatnom, pravičnom i trajnom rešenju izraelsko-palestinskog sukoba, zasnovanom na stvaranju dveju država koje će palestinskom narodu omogućiti da ostvari pravo na samoopredeljenje i nezavisnu i suverenu državu po granicama pre 1967. godine, sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.

          Odbijamo jednostranu akciju Sjedinjenih država da uspostavi svoje diplomatsko predstavništvo u Jerusalimu. Osuđujemo  nasilje izraelskih snaga nad civilnim stanovništvom u Palestini i pretnje aneksije okupiranih teritorija Zapadne obale.

          Ponovo potvrđujemo  našu nepromenljivu solidarnost sa saharskim narodom i podržavamo potragu za odgovorom na pitanje Zapadne Sahare koje im omogućava da ostvare pravo na samoopredeljenje i miran život na svojoj teritoriji.

          Podržavamo potragu za mirnim i pregovaračkim  rešenjem situacije nametnute Siriji, bez spoljnog uplitanja i uz puno uvažavanje njenog suvereniteta  i teritorijanog integriteta.  Odbijamo svaku direktnu ili indirektnu intervenciju bez saglasnosti legitimnih vlasti te zemlje.

          Izražavamo svoju solidarnost sa Islamskom Republikom Irana u senci pojačane agresije Sjedinjenih država. Odbijamo jednostrano povlačenje Sjedinjenih država iz sporazuma sa Iranom. Pozivamo na dijalog i saradnju, zasnovane na principima međunarodnog prava.

          Pozdravljamo proces međukorejskog dijaloga. Samo pregovorima se mođe doći do trajnog rešenja na korejskom poluostrvu. Oštro osuđujemo nametanje jednostranih i nepravednih sankcija Demokratskoj  Narodnoj republici Koreji.

          Stalno širenje NATO-a ka granicama sa Rusijom uzrokuje ozbiljne opasnosti, pogoršane uvođenjem proizvoljnih sankcija koje mi odbacujemo.

          Gospodine Predsedniče:

          Sa divljenjem podržavamo nedavne protestne šetnje studenata i omladine. Klimatske promene, čiji su pojedini efekti već nepovratni, ugrožavaju opstanak svih nas, a posebno malih ostrvskih država u razvoju.

          Kapitalizam je neodrživ. Njegovi neracionalni i neodrživi obrasci proizvodnje i potrošnje, kao i rastuća i nepravedna koncentracija bogatstva su glavna pretnja ekološkoj ravnoteži planete. Neće biti održivog razvoja bez socijalne pravde.

          Hitno stanje u Amazoniji nas navodi da pronađemo rešenja kroz saradnju svih, bez izuzetka ili politizacije, uz puno poštovanje suvereniteta država.

          Gospodine Predsedniče:

          Sve više se širi korupcija političkih sistema i izbornih modela, kao i njihova rastuća udaljenost od volje naroda. Moćne i eksluzivne manjine, naročito korporativne grupe, odlučuju o prirodi i sastavu vlada, parlamenata i institucija za sprovođenje pravde i primenu zakona.

          Nakon neuspeha u nameri da pridobije Savet  za ljudska prava, Vlada SAD je odlučila da ga napusti kako bi dodatno obstruirala  međunarodni dijalog i saradnju u ovoj oblasti.

          To nije vest koja nas iznenađuje. Sjedinjene države su zemlja u kojoj se ljudska prava sistematski krše, a često i sa namerom i veoma grubo. 36.383 osobe -stotinu dnevno- umrlo je u ovo zemlji 2018. godine od posledica vatrenog oružja, a za to vreme Vlada štiti proizvođače i trgovce na štetu sigurnosti građana. 91.757 Amerikanaca umre svake godine od srčanih bolesti zbog neodgovarajuće lekarske nege. Smrtnost dece i majki među Afroamerikancima je dvostruko veća od smrtnosti kod belog stanovništva. 28  miliona američkih građana nema zdravstveno osiguranje niti pristup zdravstvenim uslugama; 32 miliona ne može funkcionalno pisati ili čitati; 2.2  miliona građana SAD je u zatvoru; godišnje se napiše 4.7 miliona uslovnih kazni i dolazi do 10 miliona hapšenja. Onda je jasno zašto je Predsednik zauzet napadom na socijalizam.

          Odbacujemo politizaciju, selektivnost, kaznene pristupe i dvostruke standarde u bavljenju pitanjem ljudskih prava. Kuba će ostati  posvećena ostvarivanju svih ljudskih prava od strane svih naroda, naročito mira, prava na život , razvoj i samoopredeljenje.

          Moramo sprečiti nametanje jedinstvenog, totalitarnog i dominirajućeg  kulturnog modela koji uništava nacionalne kulture, identitet, istoriju, sećanja, simbole, individualnost i koji sakriva strukturne probleme kapitalizma koji izazivaju nejednakost koja neprestano raste.

          Tzv. “Kognitivni” kapitalizam nudi istu stvar. Digitalni kapital kruniše globalne lance vrednosti, koncentriše vlasništvo nad digitalnim podacima, iskorišćava identitet, informacije i znanje i preti slobodi i demokratiji koja je već umanjena. Potrebni su nam drugi oblici sopstvenog, humanističkog i kontrahegemonskog mišljenja i odlučna politička akcija da artikulišemo narodnu mobilizaciju na društvenim mrežama, na ulicama i na biralištima.

          Nezavisne države moraju da upražnjavaju suverenitet nad sajber prostorom, da se odreknu iluzije o tzv. “umreženom društvu” ili “dobu dostupnosti” i, umesto toga, da demokratiizuju internet upravljanje.

          Gospodine Predsedniče:

          Moćna i univerzalna misao Apostola nezavisnosti, Hosea Martija i dalje inspiriše i ohrabruje nove generacije Kubanaca. Nnjegove reči napisane nekoliko sati pre suočavanja sa smrću u borbi danas imaju posebnu važnost, te citiram: “… već sam svaki dan suočen sa opasnošću da dam život za moju zemlju i dužnost (…) da nezavisnošću Kube na vreme sprečim da se SAD prošire do Antila i svom snagom udare na naše američke zemlje. Sve ono što sam do sada uradio, i što ću uraditi, je upavo zbog toga”.

          Sličnu snagu nose i reči Antonija Masea, koji je 1888. godine napisao: “Ko pokuša da zauzme Kubu, skupljaće prašinu sa svog krvlju natopljenopg tla, ako ne pogine u borbi”.

          Ova Revolucija pod vođstvom Fidela Kastra Ruz i koju danas predvode Prvi sekretar Raul Kastro i Predsednik Migel Dijaz-Kanel je ista takva.

          I, ako u ovom trenutku još neko namerava da uguši Kubansku Revoluciju ili očekuje da će nove generacije Kubanaca i Kubanki izdati svoju prošlost i odreći se svoje budućnosti, mi ćemo ponoviti sa Fidelovim žarom:

“Domovina ili smrt!”

“Pobedićemo!”

https://misiones.cubaminrex.cu/