Ministarstvo spoljnih poslova snažno odbacuje klevetničko uvrštavanje Rebuplike Kube na spisak Stejt dipartmenta Sjedinjenih američkih država objavljenog 13. maja 2020. godine koji se odnosi na zemlje koje navodno ne sarađuju u potpunosti sa naporima SAD u borbi protiv terorizma, a koji je predsednik Migel Dijas-Kanel odlučno odbacio.

Reč je o jednostranoj i proizvoljnoj listi, bez ikakvih osnova, autoriteta ili međunarodne podrške, i koja, kao što je poznato, služi samo u svrhu klevete i prisile protiv zemalja koje odbijaju da se povinuju volji Vlade SAD u njenim suverenim odlukama.

Glavni argument koji  je koristila Vlada SAD bio je prisustvo pripadnika  mirovne delegacije Kolumbijske narodnooslobodilačke vojske (ELN) na kubanskoj teritoriji.

Kao što je opšte poznato, mirovna delegacija Kolumbijske narodnooslobodilačke vojske (ELN) nalazi se na našoj teritoriji jer je mirovni proces prešao u Havanu u maju 2018, zbog toga što je Ekvador iznenada prestao da bude njeno sedište a i na zahtev kolumbijske vlade i ELN-a.

Ovaj mirovni dijalog je počeo ferburara 2017. u Kitu. Kuba je, uz Brazil, Čile, Ekvador, Venecuelu i Norvešku, bila jamac vrhovnog mirovnog procesa, na zahtev svih strana.

Dolaskom gospodina Ivana Dukea Markesa na mesto predsednika Kolumbije 7. avgusta 2018. godine, predstavnici te Vlade su ostvarili razne razmene sa Kubom i mirovnom delegacijom ELN od 8. avgusta te godine do janara 2019. godine, sa ciljem sa nastavi dijalog započet tokom mandata predsednika Santosa, što predstavlja proces u kojem je naša država delovala sa dužnom diskrecijom i  rigoroznim poštovanjem svoje uloge garanta.

Posle napada na kadetsku policijsku školu u Bogoti 17. januara 2019. godine, Presednik Republike Kube i Ministar spoljnih poslova su odmah izrazili saučešće kolumbijskoj vladi i narodu, posebno rodbini žrtava napada, i ponovili čvrst stav naše zemlje o odbacivanju i osudi svih terorističkih akata, metoda i praksi u svim vidovima i oblicima.

Kolumbijska vlada je zatim donela političke i pravne akcije protiv mirovne delegacije ELN koja se nalazila na kubanskoj teritoriji i prekinula mirovni dijalog. Pored toga je odlučila da ignoriše Protokol o raskidu, očito napuštajući i kršeći obaveze koje je ta država preuzela sa šest drugih država potpisnica.

Protokol o raskidu je potpisan u okviru mirovnih pregovora od strane vlade Kolumbije, ELN-a i zemalja garanta 5. aprila 2016. godine. Ovaj ugovor uspostavlja siguran povratak gerilske delegacije u Kolumbiju u slučaju prekidanja dijaloga.

Kubanska vlada je tvrdila, a tvrdi i danas, da je ono što proizilazi, prema dogovorenim dokumentima, jeste primena Protokola. Ova pozicija, koju široko podržavaju međunarodna zajednica i sektori opredeljeni za pronalazak pregovaračkog rešenja za oružani sukob u Kolumbiji je univerzalna praksa koja je više puta priznata i ratifikovana za pridruživanje Međunarodnom pravu i obavezama Države garanta i Sedištu dijaloga. Zbog neprimenjivanja ovog Protokola, članovi mirovne delegacije ELN-a ostaju i dalje u zemlji.

Kolumbijska vlada je učestvovala u nizu neprijateljskih akcija protiv Kube, uključujući javne izjave, pretnje i pozive kroz nezahvalnu i politički motivisanu manipulaciju našim nesumnjivim doprinosom miru u Kolumbiji. Među tim akcijama je registrovana i izmena istorijskog položaja Kolumbije o podršci Rezoluciji koju svake godine odobrava Generalna skupština Ujedinjenih nacija zahtevajući okončanje ekonomske, komercijalne i finansijske blokade SAD koja nanosi štetu i patnju kubanskom narodu. Ova akcija je očigledno izmenila dosledan i nepromenjiv stav svih kolumbijskih vlada od 1992. godine.

Istog dana kada su SAD najavile uključivanje Kube na listu zemalja koje navodno ne sarađuju u potpunosti sa naporima SAD protiv terorizma, Visoki komesar za mir kolumbijske vlade Migel Sebaljos Arevalo je javno izjavio da je odluka Stejt Departmenta i uključivanju Kube na taj spisak „podsticaj“ kolumbijskoj vladi i njen „insistirani zahtev“ da Kuba isporuči članove mirovne delegacije ELN-a.

Ove izjave g. Sebaljosa su u Kolumbiji kritikovane od strane mnogih sektora posvećenih miru i nekoliko kolumbijskih političara je zatražilo od vlade objašnjenje o tim izjavama i o nepriznavanju Protokola o raskidu.

Ministarstvo spoljnih poslova snažno odbacuje izjave kolumbijskog visokog zvaničnika.

Ono što proizilazi iz komentara Visokog komesara za mir jeste da je ponašanje kolumbijske vlade poslužilo i omogućilo argumente za agresivne ciljeve SAD protiv naše nacije i da je ponudilo svoj „podsticaj“ američkim zlodelima protiv jedne latinoameričke i karipske nacije.

 Prisustvo predstavnika ELN-a na našoj teritoriji, što je osnova optužbe SAD, nije ništa drugo do lažni i neiskreni izgovor, besmislen i olakšan nezahvalnim stavom kolumbijske vlade, i to je jedina zasluga koja se može pripisati  izjavama g. Sebaljosa.

U svakom slučaju, čak i uz navodnu pomoć kolumbijske vlade, optužba SAD je potpuno neosnovana. Postoje konkretni dokazi, neki od njih skorijeg datuma, o našoj bilateralnoj saradnji sa SAD u borbi protiv terorizma i zajedničkim naporima na sprovođenju i poštovanju zakona u akcijama koje su od posebnog značaja, što pretvara ocenu koju je dao Stejt department u namerni čin krivljenja istine.

Mora se imati u vidu da je Kuba zemlja koja je bila žrtva brojnih terorističkih napada organizovanih, finansiranih i izvršenih sa teritorije SAD, od strane grupa i pojedinaca koji su tamo uživali toleranciju i zaštitu vlade, što je poznato javnosti. U prošlosti je takođe bila žrtva državnog terorizma koji je direktno počinila Vlada SAD a koja je ponekad delovala u dogovoru sa organizovanim kriminalom u toj zemlji. Zbog ovakvih akcija 3478 Kubanaca je poginulo a 2099 je  pretrpelo ili i dalje trpi neki vid invaliditeta.

30. aprila je naša ambasada u SAD bila meta terorstičkog napada. Od tada, američka vlada ostaje nemi saučesnik, ne osuđujući, i čak ne odbacujući to delo, i suzdržava se od akcije protiv pojedinaca i terorističkih grupa sa sedištem u SAD koje podstiču nasilje protiv Kube i njenih institucija.

Kao posledica toga, posle terorističkog napada na našu diplomatsku misiju u Vašingtonu, došlo je do pretnji protiv integriteta kubanskih diplomata i ambasada u samim SAD, kao i u Meksiku, Kostariki, Antigvi i Barbudi, Kanadi, Kipru, Austriji i Angoli, a o svemu su obaveštene vlade tih zemalja.

Stav otvorenog saučešništva vlade SAD sa sobom nosi opasnost da bude prihvaćen kao odobravanje terorizma. To je u skladu sa intenziviranjem agresivne politike i podsticanja nasilja protiv Kube, čak i u onim zemljama u kojima kubansko zdravstveno osoblje radi u bilateralnim programima saradnje.

Opredeljenje naše nacije za enegrično delovanje i osudu protiv terorizma određeno je Ustavom.  Apsolutno je i kategorično protiv bilo kakvog oblika i manifestacije, naročito državnog terorizma, i podržano je odgovarajućim zakonodavstvom. Postoji puno razloga za sumnju u to da vlada SAD može dati jednu tako kategoričku izjavu o svom stavu  terorizmu.

Kuba je neprekidno održavala svoju podršku miru u Kolumbiji i od svog statusa garanta je radila na sprovođenju mirovnog sporazuma između vlade Kolumbije i revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije-Narodne armije (FARC-EP), uprkos činjenici da kolumbijska vlada nije garantovala zaštitu navedenoog sporazuma i nije osigurala njegovo strogo poštovanje.

Kako je predočeno diplomatskim putem, Ministarstvo spoljnih poslova zahteva od kolumbijske vlade da prizna koji je njen stav o stanju garanta u kolumbijskom mirovnom procesu, posebno na Kubi.

Na isti način, zahteva priznavanje stava vlade o primeni i poštovanju mirovnog sporazuma između vlade Kolumbije i FARC-EP.

Ministarstvo spoljnih poslova apeluje na Vladu Kolumbije da se izjasni o svom službenom stavu u vezi sa razlozima koji je se tiču radi uvrštavanja Kube na spisak koji je sastavio Stejt department SAD i razjasni ulogu i položaj njenih zvaničnika u pretodnim razmenama sa SAD u vezi sa tim pitanjem.

Kao zemlja koja je bila žrtva terorizma, Kuba žali zbog svih manifestacija političke manipulacije i oportunizma kada je u pitanju tako osetljiva tema.

Havana, 1. jun 2020. godine.

https://misiones.cubaminrex.cu/