Revolucionarna Vlada Republike Kube najoštrije odbacuje mere koje je Vlada Sjedinjenih Država najavila 4. juna 2019. godine, kojima se pojačava ekonomska blokada koja je Kubi nametnuta pre više od 60 godina, a koja je 2018. godine kubansku ekonomiju dovela do gubitka koji premašuje 134 milijarde dolara po tekućim cenama i 933 milijarde dolara, uzimajući u obzir deprecijaciju dolara u odnosu na vrednost zlata na međunarodnom tržištu.

Prema saznanjima, ova nova eskalacija, koja stupa na snagu 5. juna, dodatno pojačava oštra ograničenja koja američki državljani već trpe u vezi sa putovanjima na Kubu, dodaje apsolutne zabrane za pristajanja brodova svih vrsta iz Sjedinjenih Država i momentalno zabranjuje kruzerima da posećuju našu zemlju.

Nastavlja se sa nastojanjem da se oduzmu političke koncesije kubanskoj naciji, kroz gušenje ekonomije i nanošenje štete celom stanovništvu. U ovom konkretnom slučaju, mere su takođe usmerene da spreče narod Sjedinjenih Država da upozna kubansku stvarnost i da se na taj način opovrgne efekat klevetničke propagande koja se svakodnevno vodi protiv naše zemlje.

To su mere koje ne uzimaju u obzir većinsko mišljenje Amerikanaca, čiji se interes za upoznavanjem Kube i ostvarivanjem njihovog prava na putovanje ogleda u broju od 650.000 posetilaca 2018. godine, zajedno sa pola miliona Kubanaca koji žive u Sjedinjenim Državama.

17.aprila tekuće godine savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, prilikom antikubanskog istupa uz prisustvo plaćenika poraženih na Plaži Hiron i rodbine podanika tiranije Fulhensija Batiste, upozorio je da će Vlada ograničiti putovanja na Kubu koja se ne odnose na rodbinu. Zna se da je dotična osoba preuzela spoljnu politiku prema zapadnoj hemisferi, što predstavlja glavnu pretnju miru i stabilnosti u celom regionu.

Sjedinjene Države besramno promovišu Monroovu doktrinu, kojom se nastoji da se porekne suverena jednakost i pravo na slobodno opredeljenje svih i svake nacije hemisfere pojedinačno.

Nedavni napadi na Kubu su argumentovani novim izgovorima. Najozloglašeniji među njima je klevetnička optužba da Kuba vojno interveniše u Venecueli, što je laž koju kubanska Vlada javno i dosledno odbacuje.

To ide do beskrupuloznog ekstrema da se Kubi predlaže da izda svoja uverenja i principe koji prate spoljnu politiku Kubanske Revolucije, u zamenu za obećanja o pregovorima ili za olakšice drakonskih i kriminalnih mera koje čine ekonomsku blokadu.

O solidarnosti Kube sa ustavnim predsednikom Nikolasom Madurom Morosom, Bolivarskom i Čavezovom Revolucijom i građansko-vojnom unijom njegovog naroda, nije moguće pregovarati. Više od 20.000 kubanskih saradnika koji dobrovoljno i nesebično pružaju socijalne usluge u toj zemlji, većina u zdravstvenom sektoru, ostaće tamo sve dok ih venecuelanski građani prihvataju, sarađujući sa tom bratskom zemljom.

Za Kubance izdaja nije opcija. Mi nismo naivni, govorimo o već 150 godina teške borbe za našu nezavisnost, pri čemu se od prvog dana suočavamo sa hegemonijskim ambicijama severnoameričkog imperijalizma.

Kuba neće dozvoliti da bude zastrašena, niti će odvratiti pažnju od suštinskih i hitnih zadataka razvoja naše ekonomije i izgradnje socijalizma. Usko ujedinjeni, moći ćemo da se suočimo sa najizazovnijim problemima. Oni nas ne mogu ugušiti, niti nas mogu zaustaviti.

Havana, 5. jun 2019.