June 2019 – Društvo srpsko-kubanskog prijateljstva

25Jun, 2019

Saopštenje Društva povodom dešavanja u Venecueli

– NJ.E. Dr Dia Nader de El Andari

Vaša Ekselencijo,

U ime Društva srpsko-kubanskog prijateljstva Beograd, izražavam duboko ogorčenje zbog najnovijih nasilnih događaja u Vašoj zemlji, izazvanih nesumnjivim uticajem, obukom i svakovrsnom logistikom od strane imperijalističko-fašističke vlade SAD-a.

Brutalno i varvarsko ponašanje lidera tzv.opozicije, izazivanje uličnih nemira, rušenje i uništavanje narodne imovine, sukobi sa organima reda, policijom i vojskom, veštačko priozvođenje nestašica osnovnih životnih namirnica, prljavi medijski i propagandni rat, i još mnogo toga, su dobro poznati metodi kojima Imperija i njena udarna pesnica CIA, deluju već decenijama širom planete, sa ciljem svrgavanja sa vlasti narodnih predstavnika, izabranih na demokratskim i legalnim izborima.

Uvereni smo da će slobodarski narod Venecuele kao i toliko puta do sada prepoznati svoje istinske neprijatelje, postići puno jedinstvo, i predvođen jedinim i legitimnim predsednikom Nikolas Madurom, očuvati tekovine Bolivarske Socijalističke Revolucije, i izvojevati veličanstvenu pobedu nad “Imperijom zla” i njenim satelitima u J.Americi i svetu.

To će biti pobeda koja će obradovati ceo slobodarski i većinski svet.Istovremeno, ona će predstavljati i nadu za sve one porobljene i neslobodne pojedince, narode i države, koji trpe tiraniju, naizgled nepobedivog “fašističkog kolosa” oličenog u vladi SAD-a i njihovim zapadnim slugeranjama.

Kao i do sada, uvek možete računati na našu iskrenu podršku i pomoć, uz uverenje da je svaka tiranija, kako god bila snažna, ipak nemoćna pred otporom jedinstvenog i na žrtvu spremnog naroda.

Sloboda i pravda nikada nisu ustuknuli pred silom, neslobodom i nepravdom !

!VIVA LA REVOLUCION BOLIVARIANA!

!UN ABRAZO REVOLUCIONARIO!

POTPREDSEDNIK:.

Sveto D. Dobrijević, s.r.

Beograd, 24.01.2019.

24Jun, 2019

Černobilj: Kako su se na Kubi lečila deca pogođena nuklearnom katastrofom

„Nisam se osećao kao da sam u bolnici. Čak su i bolesnija deca uživala.“

Ukrajinac Roman Gerus dobro se seća života nakon katastrofe.

Nuklearni reaktor u elektrani u Černobilju eksplodirao je 26. aprila 1986. godine – ta priča prepričana je u popularnoj televizijskoj seriji Černobilj.

Gerus je posle nesreće poslat na Kubu na lečenje. Više od 23.000 dece pogođene nesrećom lečeno je na Kubi.

Program koji je finansiralo kubansko ministarstvo zdravlja započeo je 1990. i trajao do 2011. godine.

Kubanske i ukrajinske vlasti saopštile su u maju ove godine da nameravaju da nastave ovo partnerstvo, doduše u nešto manjem obimu.

Blizu mora

„Išao sam na Kubu tri puta“, rekao je Roman Gerus za BBC.

„Prvi put sam bio na Kubi kada sam imao 12 godina i ostao sam tamo šest meseci. Potom sam proveo još tri meseca na Kubi kad sam imao 14 godina. Poslednji put kada sam bio tamo, imao sam 15 godina i ostao sam samo 45 dana.“

„Svaki put je bilo drugačije, ali sam svaki put uživao. Imam drage uspomene na sve to i voleo bih da se vratim na Kubu da pokažem ostrvo mojoj porodici“, objasnio je Gerus.

Bele tačkice

Gerus je govorio o lepoti pejzaža oko mesta na koje je poslat da se oporavi od bolesti kože koju je izazvala nesreća u Černobilju.

Danas sa 27 godina, Gerus nije još bio ni rođen kad se dogodila eksplozija, ali je njegova porodica živela blizu same nuklearne elektrane.

„Kad sam imao 10 ili 11 godina, doktori su pronašli nekakve bele tačkice na mojoj koži. Radilo se o vitiligu.“

„Pokušali smo da ga lečimo u Ukrajini, ali su mi lekari rekli da su mi potrebni veoma skupi lekovi, a da ne mogu da garantuju da će mi oni pomoći“, priseća se on.

„A onda je neko ispričao mojoj majci za kubanski program. Ispočetka nije poverovala u njega, jer joj je rečeno da je sve besplatno.“

„Čekali smo pola godine i odjednom su nas nazvali i rekli nam da polazimo za dve nedelje. Moji roditelji su se brinuli zato što je Kuba daleko, a ja sam bio veoma mlad, ali smo odlučili da to uradimo.“

Više od 25.000 pacijenata

Gerus je stigao u Tararu, morsko letovalište 30 kilometara istočno od Havane.

Nekada odredište za imućne Kubance, Tarara je postala sedište nekoliko dečijih i omladinskih kampova posle kubanske revolucije iz 1959. godine.

Ugostila je i hiljade pacijenata iz programa za decu Černobilja od marta 1990. do novembra 2011. godine

Program je pohađalo ukupno 26.114 ljudi – 84 odsto njih deca – prema statistici kubanske vlade. Pacijenti su došli uglavnom iz Ukrajine, Rusije i Belorusije.

Inicijativa je uspela da preživi čak i ozbiljne probleme sa kojima se suočavala Kuba devedesetih godina posle raspada SSSR-a, glavnog saveznika ove ostrvske zemlje.

Različite bolesti

Kompleks Tarare imao je domove da ugosti decu i njihove pratioce, dve bolnice i kliniku, kao i škole, parkove i pozorište.

Nalazio se na samo 15 minuta od plaže duge 2 kilometra.

Pacijenti su patili od različitih tipova bolesti, od kancera do cerebralne paralize, kao i deformacija, bolesti varenja i psiholoških poremećaja.

Program su vodili lekari Hulio Medina i Omar Garsija, a on je klasifikovao decu u četiri grupe:

Onu sa ozbiljnim bolestima koje su zahtevale hospitalizaciju i koja su ostajala na ostrvu koliko god da je lečenje to zahtevalo.
Ona sa patologijom koja je tražila internaciju, ali se nije smatrala ozbiljnom – ona su ostajala 60 dana ili više.
Ona koja su mogla da se leče ambulatorno – ona su ostajala između 45 i 60 dana.
Relativno zdrava deca – ona su takođe ostajala između 45 i 60 dana.

Dve zone

Ukrajinka Kristina Kostenetska, koja je učestvovala u programa kad je imala 12 i 13 godina, pripadala je četvrtoj grupi.

„Išla sam na Kubu 1991. i 1992. godine“, rekla je Kostenetska za BBC.

„U oba navrata ostala sam tamo 40 dana. To je period koji ljudsko telo zahteva da bi se oporavilo od niske doze radijacije.“

Kostenetska je objasnila da je Tarara imala dve specifične zone: jednu za decu sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima i drugu određenu za decu koja su bila manje bolesna, ali koja su se nalazila u blizini Černobilja.

„Živeli smo u malim kućama u kojima bi stalo 15 dece. Nismo imali konkretno zdravstveno lečenje, već su nam stalno proveravali vid i vodili nas kod zubara“, priseća se ona.

Ona se seća „neverovatnog mora, zalazaka sunca i sladoleda.“

„Ali bilo je tu i dece sa ozbiljnim zdravstvenim problemima.“

„Neka su imala vitiligo i morala su da nose duge rukave na suncu. Ali kubansko vreme je izlečilo neku od njih i ubrzalo oporavak druge.“

Na suncu

Roman Gerus je bio jedan od te dece.

„Posle mog drugog odlaska, sve bele tačkice su nestale. Uzimao sam neke lekove, ali sunce je bilo najbolji lek“, smatra on.

„Puno smo plivali. Odlazak na plažu bio je deo lečenja. Uvek smo želeli da idemo“, rekao je Gerus.

Kontroverza oko selekcije

Međutim, Dijana Kuriško, iz BBC-jevog servisa na ukrajinskom, objašnjava da je postojala izvesna kontroverza oko procesa izbora dece.

„Ja sam odrasla u manje kontaminiranoj oblasti, ali se jasno sećam posledica černobiljkske katastrofe“, objašnjava Kuriško.

Ova novinarka ističe da se nesreća desila u vreme teške krize u Ukrajini. Porodice nisu mogle da priušte da deci kupuju avionske karte za mesta na kojima bi mogla da se oporave od posledica radioaktivnosti.

„Kad je obelodanjen program kubanske vlade, ljudi su mislili da će moći da pošalju tamo svoju decu.“

„Ali imali ste sreće ako bi vaše dete otišlo. Nije najjasnije na koji način su birani učesnici. Mnoga deca nisu baš poticala iz skromnih domaćinstava.“

Uprkos tome, percepcija programa u Ukrajini i drugim bivšim sovjetskim republikama veoma je pozitivna.

„Imao sam priliku da se uverim da je situacija u kojoj se nalazi kubanski narod veoma teška. Bilo je mnogo siromaštva, ali su oni i dalje bili veoma ljubazni prema nama, od radnika u kuhinji do lekara“, kaže Gerus.

www.danas.rs

23Jun, 2019

“Epistolario de un tiempo”, las cartas más emblemáticas del Che Guevara en un libro

En una entrega anterior la editorial Ocean Sur y el Centro de Estudios Che Guevara publicaban en un solo volumen las cartas de despedida del revolucionario universal, ahora nos proponen Epistolario de un tiempo, un nuevo libro con una selección de las cartas más emblemáticas que escribiera desde su adolescencia y hasta su asesinato en Bolivia en octubre de 1967.

En esas misivas aparece la imagen del hombre en el acto íntimo de dejar correr sus pensamientos lo más nítidos posibles, inteligibles para quien las recibe. Tal como sentencia la coordinadora y editora del Proyecto Editorial Ernesto Che Guevara, la doctora María del Carmen Ariet, “desde su infancia hasta su adultez se pueden auscultar los sentimientos que afloran con mayor o menor intensidad en las cartas que escribe, acorde con las circunstancias que las motivan, pero todas con un ingrediente sustancial, su sentido de la verdad y la honestidad en sus expresiones y en su modo de decirlas, acompañadas de un estilo muy suyo que, con el tiempo, logra depurar para alcanzar un clímax relevante.”

Ese peculiar modo de expresarse e identificarse tienen su reflejo en el adolescente que no acepta prebendas de los patrones durante su trabajo en las obras de vialidad. “Esta famosa Vialidad resultó ser un antro de coimeros”, le cuenta a su padre-, hasta en el líder revolucionario, todavía con olor pólvora, que no duda en escribir directamente al director del periódico Revolución para que ilustre mejor al pueblo:

“… estoy enfermo, (…) mi enfermedad no la contraje en garitos ni trasnochando en cabarets, sino trabajando más de lo que mi organismo podría resistir para la revolución. Los médicos me recomendaron una casa en un lugar apartado (…) El hecho de ser una casa de antiguo batistiano hace que sea lujosa; elegí la más sencilla, pero de todas maneras es un insulto a la sensibilidad popular.”

Aparecen en esta edición un conjunto de cartas inéditas, conservadas en su Archivo Personal y de singular importancia para la comprensión de la historia de Cuba en el periodo insurreccional.

Para la también coordinadora del Centro de Estudios Che Guevara, el valor de este texto radica en la comprensión que puede lograrse a través de las epístolas de su ascenso como hombre y revolucionario, su pensamiento y actuar latinoamericanista y antiimperialista, su profunda cultura, su labor creadora como dirigente dentro de la Revolución cubana, su lealtad a Fidel y su ternura y cariño para con su familia.

Epistolario de un tiempo tendrá su primera presentación en Cuba el próximo mes de junio a propósito del aniversario 91 de su nacimiento.

(Tomado de Proyecto Editorial Che Guevara)

http://www.cubadebate.cu/

18Jun, 2019

Iskrene čestitke povodom nacionalnog praznika- Dana nezavisnosti

Vaša Ekselencijo gospodine Dimas Alvarenga,

U ime Društva srpsko-kubanskog prijateljstva Beograd upućujem Vama i narodu Bolivarske Republike Venecuele iskrene čestitke povodom nacionalnog praznika- Dana nezavisnosti.

Iako u ovim danima narod Venecuele prolazi kroz velika iskušenja i trpi brutalne i podmukle napade „imperije“ SAD-a, uvereni smo da će rukovodstvo Bolivarske Republike na čelu sa Predsednikom Nikolasom Madurom, istrajati i odoleti svim iskušenjima, i izvojevati još jednu veliku istorijsku pobedu.

Do sada ispoljena čvrstina i odlučnost rukovodstva u odbrani nacionalnog suvereniteta, poduprta narodnom voljom i rešenošću da se unutrašnji neprijatelj, instrumentalizovan od strane zapadnih terorista konačno porazi, snažna su garancija da će biti očuvane tekovine Bolivarske socijalističke revolucije i njenog vođe legendarnog Uga Čaveza.

Članovi Društva srpsko-kubanskog prijateljstva i ovom prilikom izražavaju punu solidarnost sa herojskim narodom Bolivarske Republike Venecuele, i pružaju punu podršku jedinom i legalno, narodnom voljom izabranom Predsedniku Nikolasu Maduru u pravednoj borbi za slobodu, demokratiju i ostvarenje svekolikog prosperiteta ove nama drage, prijateljske i bratske zemlje.

!VIVA LA REVOLUCION BOLIVARIANA!

POTPREDSEDNIK DRUŠTVA

U Beogradu, 05.07.2019.godine Sveto D. Dobrijević s.r.

10Jun, 2019

SAOPŠTENJE REVOLUCIONARNE VLADE REPUBLIKE KUBE

Kuba nije zaplašena merama za pooštravanje blokade

Revolucionarna Vlada Republike Kube najoštrije odbacuje mere koje je Vlada Sjedinjenih Država najavila 4. juna 2019. godine, kojima se pojačava ekonomska blokada koja je Kubi nametnuta pre više od 60 godina, a koja je 2018. godine kubansku ekonomiju dovela do gubitka koji premašuje 134 milijarde dolara po tekućim cenama i 933 milijarde dolara, uzimajući u obzir deprecijaciju dolara u odnosu na vrednost zlata na međunarodnom tržištu.

Prema saznanjima, ova nova eskalacija, koja stupa na snagu 5. juna, dodatno pojačava oštra ograničenja koja američki državljani već trpe u vezi sa putovanjima na Kubu, dodaje apsolutne zabrane za pristajanja brodova svih vrsta iz Sjedinjenih Država i momentalno zabranjuje kruzerima da posećuju našu zemlju.

Nastavlja se sa nastojanjem da se oduzmu političke koncesije kubanskoj naciji, kroz gušenje ekonomije i nanošenje štete celom stanovništvu. U ovom konkretnom slučaju, mere su takođe usmerene da spreče narod Sjedinjenih Država da upozna kubansku stvarnost i da se na taj način opovrgne efekat klevetničke propagande koja se svakodnevno vodi protiv naše zemlje.

To su mere koje ne uzimaju u obzir većinsko mišljenje Amerikanaca, čiji se interes za upoznavanjem Kube i ostvarivanjem njihovog prava na putovanje ogleda u broju od 650.000 posetilaca 2018. godine, zajedno sa pola miliona Kubanaca koji žive u Sjedinjenim Državama.

17.aprila tekuće godine savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, prilikom antikubanskog istupa uz prisustvo plaćenika poraženih na Plaži Hiron i rodbine podanika tiranije Fulhensija Batiste, upozorio je da će Vlada ograničiti putovanja na Kubu koja se ne odnose na rodbinu. Zna se da je dotična osoba preuzela spoljnu politiku prema zapadnoj hemisferi, što predstavlja glavnu pretnju miru i stabilnosti u celom regionu.

Sjedinjene Države besramno promovišu Monroovu doktrinu, kojom se nastoji da se porekne suverena jednakost i pravo na slobodno opredeljenje svih i svake nacije hemisfere pojedinačno.

Nedavni napadi na Kubu su argumentovani novim izgovorima. Najozloglašeniji među njima je klevetnička optužba da Kuba vojno interveniše u Venecueli, što je laž koju kubanska Vlada javno i dosledno odbacuje.

To ide do beskrupuloznog ekstrema da se Kubi predlaže da izda svoja uverenja i principe koji prate spoljnu politiku Kubanske Revolucije, u zamenu za obećanja o pregovorima ili za olakšice drakonskih i kriminalnih mera koje čine ekonomsku blokadu.

O solidarnosti Kube sa ustavnim predsednikom Nikolasom Madurom Morosom, Bolivarskom i Čavezovom Revolucijom i građansko-vojnom unijom njegovog naroda, nije moguće pregovarati. Više od 20.000 kubanskih saradnika koji dobrovoljno i nesebično pružaju socijalne usluge u toj zemlji, većina u zdravstvenom sektoru, ostaće tamo sve dok ih venecuelanski građani prihvataju, sarađujući sa tom bratskom zemljom.

Za Kubance izdaja nije opcija. Mi nismo naivni, govorimo o već 150 godina teške borbe za našu nezavisnost, pri čemu se od prvog dana suočavamo sa hegemonijskim ambicijama severnoameričkog imperijalizma.

Kuba neće dozvoliti da bude zastrašena, niti će odvratiti pažnju od suštinskih i hitnih zadataka razvoja naše ekonomije i izgradnje socijalizma. Usko ujedinjeni, moći ćemo da se suočimo sa najizazovnijim problemima. Oni nas ne mogu ugušiti, niti nas mogu zaustaviti.

Havana, 5. jun 2019.

6Jun, 2019

Nj.E. Ambasador Bolivarske Republike Venecuele u Srbiji, gospodin Dimas Jesús Alvarenga Guerra

El embajador designado de la República Bolivariana de Venezuela ante la República de Serbia, Dimas Jesús Alvarenga Guerra, presentó este lunes sus cartas credenciales al presidente de ese país europeo, Aleksandar Vucic.

Durante la conversación privada, el diplomático venezolano hizo entrega de la carta dirigida por el presidente Nicolás Maduro Moros a su homólogo serbio, mediante la cual explica los factores extremos que conllevan a la situación actual venezolana que, ante el fracaso de la iniciativa golpista, pretenden un ilegal cambio de gobierno en la nación caribeña violando lo establecido la Constitución y en la propia Carta de las Naciones Unidas. En la misiva, el jefe de Estado solicita su apoyo para que se denuncie y repruebe en todas las instancias internacionales la criminal agresión, tipificada de lesa humanidad contra el pueblo venezolano.

El presidente Vucic ratificó al nuevo embajador el compromiso que tiene el pueblo serbio con el venezolano, que a pesar de las presiones que enfrentan en su camino a la integración a la Unión Europea, nada ni nadie callará la voz soberana serbia en manifestar su apoyo y solidaridad con el presidente Nicolás Maduro Moros. Reiteró que pueden contar con el apoyo de su gobierno ante las instancias y foros internacionales y que ambos pueblos deben, igualmente, profundizar sus relaciones bilaterales hacia lo económico y comercial.

Asimismo, condenó a aquellos países subordinados que brindan apoyo a la autoproclamación de un diputado opositor como “presidente interino” de Venezuela.

Finalmente, el presidente Vucic envió un mensaje de admiración al libertario pueblo venezolano, que prosigue en su lucha por la preservación de su soberanía e independencia, como legado del Libertador Simón Bolívar.

En la ceremonia estuvieron presentes, además del suscrito, los embajadores de Portugal, Indonesia, Finlandia, España. Embajada

5Jun, 2019

Declaración del Gobierno Revolucionario en serbio

Kuba nije zaplašena merama za pooštravanje blokade

Saopštenje Revolucionarne Vlade